ТВ серије – од породичног окупљања некада, до маратонског гледања данас

Почетком шездесетих година прошлог века, телевизор је био реткост, а често је било организовано гледање телевизијског програма на јавним местима. Серије Радио-телевизије Србије окупљале су и породицу и комшилук на заједничко уживање.

Теоретичар медија Ана Мартиноли каже да се гледањем серија може много сазнати о друштву у којем су настале.

„Mожемо да сазнамо који су доминантни стереотипи, који су основни конфликти у друштву, који су то проблеми о којима се кроз неке друге медијске производе можда не говори на тако креативан и јасан начин, као што су вести“, наводи Мартинолијева.

Од накадашњег породичног окупљања и праћења ТВ серија, данас све чешће једна особа у свом интимном простору гледа по неколико епизода у једном дану.

Овај феномен маратонског гледања серија назван је „binge -watching“ (бинџ вочинг).

„Он је симптом савременог друштва у коме смо ми гледаоци, као медијски потрошачи, вечно гладни. Стално нам недостаје још садржаја“, објашњава Ана Мартиноли.

Када се прича о серијама, прво се помисли на телевизију. Међутим, све мање се говори о медијима у класичном смислу те речи, а све више о каналима, платформама, разним уређајима који омогућавају радост праћења омиљених серија.

Мартинолијева каже да су серије и у 21. веку остале оно што су биле на почетку - нешто што се бира на основу афинитета, вредности и укуса.

„Када кажемо која нам је омиљена серија, ми се сврставамо у неку групу публике која дели заједнички интерес, заједничке вредности и неки заједнички идентитет“, указује Мартинолијева.

Телевизијске серије су сведоци времена, друштвених промена, технолошких иновација и огледало колективног индентитета.