Мирјана Карановић: Нисам мислила да ћу постати глумица

Поздрављена дугим, френетичним аплаузом окупљених Мирјана Карановић је нагласила да никада није мислила да ће постати филмска глумица, упркос својим најлуђим сновима.

„Када сма уписала Академију догодило ми се нешто јако важно за сваког глумца. Осим озбиљног рада и талента треба имати и среће и препознати ту срећу. Моја срећа се звала Горан Марковић који ме је видео тада како се врзмам по ходницима Академије. Назвао је редитеља Срђана Карановића који је био мој први водич, први учитељ кроз све што је касније постала моја каријера. Оно најважније сам научила од њега. Улога Петрије је поставила критеријум за све што сам касније радила“, истакла је глумица.

Према њеним речима, све што се касније дешавало биле су сјајне лекције које је добијала од сјајних редитеља као што Живојин Павловић, Саша Петровића, Горана Паскаљевића, Горана Марковића...

„Од 2000. године у мој живот су ушле веома значајне редитељке Андреја Штака и Јасмила Жбанић. Њих две су ме охрабриле и инспирисале да испричам неке своје приче преко филма. Мој велики учитељ је био и Емир Кустурица. Лекције које сам добила од њега нису само биле лекције из глуме. Учио ме је различитим стварима и вештинама“, рекла је Карановић.

Напомиње се да се током каријере ослањала на партнере.

„Захваљујем се Микију Манојловићу, Драгану Николићу, Марку Николићу, Воји Брајовићу... Моја велика подршка је Снежана Пенев, продуценткиња са којом сада радим. Њој сам бескрајно захвална што сам и даље ту. Идуће године ће бити 40 година од како се бавим глумом, али верујем да има још простора у којем ћу да исписујем своју биографију. Ова награда ме је заиста учинила поносном“, рекла је Карановић.

Богдан Диклић, који је такође награђен френетичним аплаузом у сали Југословенске кинотеке, каже да га чини јако радосним што тренутак у којем су се додељује важна награда може да подели са свим људима са којима је радио до сада.

„Када се се сетим са ким сам све био партнер на филму, помислим да ни ја нисам толико лош. Радујем се што је Југословенска кинотека запечатила моју каријеру. Захваљујем се свима који су томе допринели. Све оно што сам играо на филму, неко је написао, неко је режирао, неко је правио сценографију, неко ме је снимао, неко је вукао ту камеру по фару... Логично је да ово припада свим тим људима. Не могу овакву награду сам да добијем. Ово је мени поверено на чување и ја ћу награду понети кући и ставити ње на неко видно место да би се правио важан када неко дође, али ћу целог живота бити захвалан људима који су допринели оваквом успеху“, навео је Диклић.