Заоставштина Милене Дравић и Драгана Николића у Југословенској кинотеци

"Кинотеци, мом филмском родитељу са захвалношћу. Милена Дравић" – Дива нашег филма написала је ту посвету пре више од 20 година у књизи "Глума као судбина и као сазнање" коју је о њој написао Ранко Мунитић. Као да је још тада знала да ће Кинотеци даровати оно најзначајније што је обележило њену и каријеру њеног партнера Драгана Николића.

"Ја сам живела на Дорћолу где је Кинотека била први излаз. Још као сасвим мала девојчица сам се едуковала, гледала дивне филмове. Пошто сам тад била у балету, чак се и сећам тог првог филма са Моиром Ширер, 'Црвене ципелице'", каже Милена Дравић.   

Милена и Драган добили су златне и сребрне Пулске арене, награду Павле Вујисић, Царицу Тедорору и Цара Константина. Ту је и Миленин Добричин прстен, Златна ружа Венецијанског фестивала, престижна Канска награда за најбољу глумицу за улогу у Паскаљевићевом "Посебном третману". Изложена је и креација Александра Јоксимовића од призренске свиле коју је те 1980. носила на Кроазети.

"Догодило се и то је стварно за мене једно велико признање, али искрено да вам кажем, не веће од моје прве Златне арене коју сам добила за 'Прекобројну'", истиче Милена Дравић. 

Платинаста лепотица шездесетих и чувени Џими Барка, својим харизматичним појавама обележили су око 200 домаћих филмова. Заједно на филму дебитовали су 1969. У „Хороскопу" Боре Драшковића. Ипак заувек их је зближио телевизијски филм "Како су се волеле две будале". На снимању су се тајно венчали.

"Отишли смо, венчали се и вратили се натраг на снимање. И наставили да живимо живот какав смо живели. А било је лепо", сећа се Милена Дравић. 

Они који су их волели и они који их воле моћи ће да завире у њихову заоставштину захваљујући Легату у Југословенској кинотеци.