Оња Стејплтон: Жене су и даље у сенци мушкараца

Стејплтонoва у центар збивања ставља мистериозну Луцију, која је због менталне болести провела 47 година у психијатријским болницама.

Фрустрирана уобичајеним приказом Луције као луде ћерке једног генија, Стејплтонова је прикупила њене преостале радове, поново проучила њену причу и заснивајући се на Луцијиним речима и дневницима, уз помоћ Хосе Мигел Хименеса, понудила нов и свеж приступ животу Луције Џојс.

„Тешко је доћи до праве истине о Луцији Џојс, јер је тако мало информација доступно. Када сам чула да је била играчица, заинтересовала сам се за њену причу, јер сам и сама играчица и кореограф", рекла је Стејлптонова Танјугу, додавши да је провела четири године прикупљајући документа о њој.

Стејлптонова каже да су Луција и њен отац имали врло близак однос, можда чак базиран на инцесту.

„Она је свакако имала известан утицај на свог оца, али људи то мало више романтизују посматрајући је као музу и замишљајући како плеше док он пише. Док је била у менталној институцији у Француској, била је очигледна веза између онога што је он писао и писама које му је слала тако да је ипак утицала на његово писање“, објаснила је редитељка.

Стејлптонова је признала да се у тренутку када је почела да истражује о Луцијином животу, суочила са историјом злостављања у својој породици па је осећања која је имала у вези свог живота повезала са оним што је сазнавала о ћерки Џејмса Џојса.

Уз моћну музику Сомадрона, уметници су спојили изузетне плесне секвенце са невероватном подводном кинематографијом како би изразили губитак, трауму и маргинализацију коју је преживела Луција Џојс.

Кроз филм Стејплтонова је дала глас и живот жени како би допринела томе да се не би понављале грешке прошлости, као и да начин на који је третирана у прошлости више нико не искуси у будућности.

„Као играчица доста сам наступала уживо, често гола, и имала сам последица због тога, због свог пола и настојања да се изборим за себе и наметнем се. Мислим да жене морају још доста да се боре за равноправност, и у свакодневном животу и у уметности“, рекла је Стејлптонова.

„Лично бих рекла да су жене још увек у сенци мушкараца и даље је велика неравноправност међу половима, али има много нових гласова који скрећу пажњу на оно што се дешава“, додала је.

Каже да већ годинама ради у Њујорку где је њено стваралаштво боље примљено због тога што је посвећена експериментисању и голом телу.

„У Даблину управо због голог тела, које је тамо и даље обавијено велом срамоте, нисам могла да се бавим оним што радим. Однос према жени и телу се мења полако, али и даље је велики утицај цркве и културе", објаснила је.

Стејплтонова већ ради на новом пројекту, такође о Луцији Џојс.

„Филм Medicated Milk је базиран на писмима која је Луција писала у болници у Енглеској од краја педесетих година до 1982. када је умрла. У следећем ћу се бавити њеним животом у болницама у Цириху и Паризу када је породица оставила, њеном плесном каријером, па све до смрти њеног оца“, рекла је Стејплтонова.