Биоскоп „Балкан“ се отвара на јесен 2020. године

Власник предузећа „Беобана“, Саша Марчета је, у сарадњи са Градским секретаријатом за културу и заводом за заштиту споменика културе града Београда, покренуо пројекат реконструкције биоскопа „Балкан“ који је представљен данас.

Нагласио је да жели да врати некадашњи стуб културе Београда, који се налази у близини Народног позоришта, Народног музеја, Скадарлије, Калемегдана и да Београђанима врати њихов биоскоп, док лично то доживљава као своју задужбину и задужбину своје деце.

Градска секретарка за културу Ивона Јевтић је нагласила да биоскоп „Балкан“, који је од 1984. заштићен као споменик културе, представља сведочанство културног, урбаног и архитектонског развоја Београда и као такав представља посебну вредност.

Фокус ће, према речима Јевтићеве, бити на одржавању основне намене биоскопа и његовом очувању као културно добро.

Вршилац дужности директора Завода за заштиту споменика културе Оливера Вучковић подсетила је на историјат здања, које је једно од 404 споменика културе на територији Београда.

Рекла је да је зграда биоскопа „Балкан“ подигнута је између 1867. и 1870. године и у њој је првобитно био хотел „Булевар“, а филмови су почели да се приказују 1899 – три године након прве филмске пројекције у Београду.

Касније је променио име у „Опера“, у тој згради је од 1909. до 1911. налазила и прва Београдска опера, а стални биоскоп у хотелу под називом „Гранд биоскоп породице Гомон“, почео је да ради 1912. године.

Данашње име „Балкан“, биоскоп је добио 1928. године, када је променио власника.

Вучковићева је рекла да су први радови на објекту почели 2008. и да је у питању врло захтеван простор. Њене колеге из Завода врше константан конзерваторски надзор и Вучковићева је уверена да ће 2020. „Балкан“ заблистати старим сјајем, али са новим садржајима.

Ауторски тим идејног решење реконструкције биоскопа чине архитекте Дијана Аџемовић-Анђелковић, Владимир Анђелковић и Александар Богојевић.

Аџемовић-Анђелковић је рекла да ће биоскоп „Балкан“ бити спој традиције и модерног и да је акценат на вишенаменској употреби сале, праћењу развоја технологије и омогућавање организовања различитих програма.

Сала ће бити подложна трансформацији са телескопским трибинама које ће моћа да се увуку и простор бити прилагођен другим садржајима када се у сали не одвијају филмске пројекције.

Планирано је да у сали буде 250 седећих места, у вертикали са салом биће кафе који ће моћи да се повеже са салом како би се проширио простор.

Аџемовић-Анђелковић је нагласила да ће комплетна рељефна пластика бити у потпуности очувана, а висина сале од 10 метара омогућиће организовање изложби са великим скулптурама.

На трећем нивоу ће бити радни простор за запослене који ће моћи да се прилагођава за потребе смештаја учесника програма.

Аџемовић-Анђелковић је рекла да је реконструкција фасаде при крају, предстоји да се заврше још прозори и врата, а радови ће се наставити кроз реконструкцију унутрашњег простора.