„Да је Брегзит филм, био би трилер који је могао да се и не сними“

„Заиста нам је срце сломљено“, открила је британска продуценткиња Елизабет Морган Хемлок, која са једним иранским режисером ради на документарном филму о обавештајним службама, преноси агенција АФП.

„Већ 20 година путујем по Европи, било да су то Канарска острва у Шпанији, или Берлински филмски фестивал. Постоји забринутост јер се закони мењају и онда све постаје сложеније него што већ јесте. Сада ћемо бити одсечени од колега из континенталног дела Европе“, додала је Британка.

Продуценти и свет кинематографије највише страхује од последица појачане контроле миграната по филмску индустрију која је сада отворена за цео свет, као и од ограничења у приступу фондовима ЕУ.

Велике инвестиције су последњих година омогућиле финансирање успешног британског филма Краљев говор Тома Хупера који је 2011. добио Оскара, и филма Кена Лоуча Ја, Данијел Блејк, прошлогодишњег добитника Златне палме на Канском фестивалу.

Британска филмска индустрија новац претежно добија из иностранства, и то чак 86 одсто, по подацима британског Института за филм. У последњих годину дана, британска кинематографија је добила 2,2 милијарди евра за финансирање пројеката.

Многи страхују од непредвидвих последица изласка Велике Британије из јединственог европског тржишта у случају да преговори Велике Британије и ЕУ не буду успешни, што би био „тврд Брегзит“ (Hard Brexit).

Европски продуценти већ показују неку дистанцу у сарадњи са британским кућама јер су још нејасне последице иступања Велике Британије из Европске уније.

Немачки продуцент Јенс Мојрер изјавио је да добија савете од сарадника из света да избегава послове са Британцима. „Не желимо да казнимо Велику Британија. То није лепа вест ни за кога“, рекао је Мојрер.

Правни аналитичари су навели да копродукције засад не би требало да буду угрожене неким новим законским мерама.