Почиње 10. „Кустендорф“

На конкурс 10. „Кустендорфа“, који почиње данас, стигло је безмало 500 филмова студената и младих аутора из читавог света, а селектори Маја Кустурица, Светолик Мића Зајц и Марко Милосављевић одабрали су 22 краткометражна остварења аутора из 19 земаља, који ће се такмичити за Златно, Сребрно и Бронзано јаје.

„Тешко је изнети општи утисак о свим филмовима пријављеним на конкурс зато што се они међусобно веома разликују по садржају, продукционим околностима и средствима којима се служе. Међу 500 филмова било је и аматерских продукција сниманих камерама мобилних телефона, али и великих и скупих филмова са бројним локацијама и масовним сценама“, наводе Маја Кустурица и Марко Милосављевић.

На програму 10. издања фестивала биће 20 играних и по један документарни и анимирани филм, који су се, према речима селектора, издвојили по упечатљивом доживљају света и вештини у коришћењу филмских средстава.

Кустурица и Милосављевић су приметили и да је усамљеност доминантно осећање у доживљају света младих филмских аутора широм света, док је у жанровском и тематском смислу селекција поприлично разноврсна.

„Унутар селекције постоје блокови филмова за које се може рећи да су повезани. На пример, озбиљна комедија Џоу Џоу Лам Отплутај, отплови испитује питање личног идентитета у свету у ком су глобалне миграције чињеница. Глобалне миграције су и условност за драму Алија Асгарија и Фарнуш Самади Тишина, која кроз ситуацију избеглиштва у страној земљи и култури доноси личну и трагичну причу“, истичу селектори.

Има неколико филмова чија је инспирација „ониричка“, где се материјална стварност филмских јунака замењује другачијим доживљајем света, као што су Цело небо стане у око мртве краве Франциске Алегрије или Пре сна бугарског редитеља Николаја Тодорова, где филмски јунаци материјални свет мењају магичним светом шуме.

Филм Узнесење португалског режисера Педра Пералте је филм инспирисан религијским мотивима, амбициозно замишљен као апокрифна прича из живота свеца, док са друге стране остварење Лулу у стварном животу полази од активистичког приступа и познате теме о вршњачком насиљу, а постаје пунокврна драма о одрастању, комбинујући при том игране и анимиране секвенце, испричали су селектори.

Тема насиља, наводе даље Кустурица и Милосављевић, сасвим је другачије третирана у филипинском филму Сандра, као део обреда прелаза и начин за остваривање блискости.

Млади режисери, према речима селектора, користе условности класичне филмске естетике да испричају своје приче, те тако филм Саше Карановића Ој, Крајино, изведен у једном мизанкадру, говори о пониженом раднику.

„Занимљиве су и културне специфичности. Дадија је непалски филм који тематизује одустајање од живота на селу, тему која нам је позната, али из перспективе културе другачије од наше. Узори на које се млади аутори угледају су различити. Иван Бакрач се у филму Малеш истовремено служи елементима кемп естетике и магијског реализма“, приметили су селектори.