Филм о храбрости и племенитости најмлађе нобеловке у историји

Она прекрива руком уста кикоћући се, док касније кадар приказује њен рачунар са фотографијама пакистанског играча крикета, Шахида Афридија, Роџера Федерера и Бреда Пита.

Млада пакистанка, која у петак отвара самит светских лидера у Уједињеним нацијама, приказана је у филму Он ме је назвала Малала као велики заговорник управо онога што је подстакло талибане да покушају да је убију у њеној родној Долини Свот - образовање за све, а посебно за девојчице.

„Ја сам тих 66 милиона девојака које су лишене образовања“, говори у филму.

„Нисам усамљени глас, ја сам као многе девојчице и наши гласови су наше најмоћније оружје. Једно дете, један учитељ, једна књига и једна оловка - они могу променити свет“.

Филм, који у Америци излази следећег месеца, приказује интимне детаље о дугом процесу рехабилитације након што је пребачена у Енглеску ради медицинске неге, подвргнута терапији која је укључивала учење како да поново ухвати лопту и опоравља своју моћ говора. 

На редитељево питање да ли је знао, дајући својој ћерки јединици баш то име, да би је оно разликовало од осталих жена у Свату, њен отац, Зиjaдин Јусуфзаи је рекао „У праву сте“.

Још увек не може да чује на лево ухо и контрола на левој страни њеног лица је оштећена, али филм приказује да није изгубила на храбрости - која ју је и учинила да буде мета талибана.

Малала каже да би све дала да поново види своју кућу, упркос заклетвама талибана да ће је убити ако се врати.

„Када помислим на дом, недостају ми прљаве улице, недостаје ми река, недостају ми моји пријатељи. Само желим да видим ту кућу још једном“.

Али, за све ствари које су јој живот окренуле наглавачке, на питање да ли је икада била љута због тога шта се догодило, она је рекла: „Никада“.