Српска публика доживела дигиталну „Вртоглавицу“

Хичкокову Вртоглавицу биоскопска публика је први пут видела пре више од пола века. Није им се тада баш завртело у глави од одушевљења - реаговали су уздржано и хладно. У наредним деценијама, потпуно се променило мишљење и публике и филмских критичара. Вртоглавице се синоћ присетила и београдска публика.

Пре свега млађу публику, организатори су хтели да увере да филм који се бави феноменом опсесије заправо јесте опсесија.

„Са друге стране да је та магија, атмосфера, ликовност коју доноси филм нешто што је годинама сазрело и постало интересантно некој новијој публици", каже Даница Спасојевић из „Макроарта“.

Када је пре две године проглашен за најбољи филм свих времена, Вртоглавица је, после 50 година са трона скинула Грађанина Кејна, а Хичкок је коначно победио Орсона Велса.

Сам Хичкок Вртоглавицу није сматрао својим најбољим, али јесте најинтимнијим остварењем. Вечерас смо у Кинотеци чули и шта о њему мисле српски познаваоци филма.

„Често се спомиње да је то филм који мора да се гледа много пута. Мислим да је то зато што овај филм има своје визуелно паковање. Филм који говори сликама, бојама, композицијом кадрова, монтажом“, каже професор на Филозофском факултету Слободан Мијушковић.

Да ли је прича Алфреда Хичкока о сновима, страховима и опсесивној љубави заслужено боља од других?

„Има толико добрих, али је ово један од интересантнијих филмова. Мени је интересантно да је после такве временске дистанце успео да избори те нове гласове и престигне ремек-дело као што је Грађанин Кејн“, истиче режисер Слободан Шијан.

Љубитељи Хичкокових остварења знају да је инсистирао на томе да свака пројекција његовог филма буде савршено изведена. Да је вечерас био у Кинотеци, сигурно би био задовољан, јер је београдска публика међу првима на свету гледала дигитализовану верзију Вртоглавице.