Михалков: Волим Србију

Руски режисер Микита Михалков рекао је на Палићу, где је гост Фестивала европског филма као добитник награде „Александар Лифка“, да толико воли Србију да му није важно да ли је дошао да добије награду или не.

„Једноставно волим Србију“, рекао је славни режисер поздрављен аплаузом многобројних присутних на конференцији за новинаре.

Директор фестивала Радослав Зеленовић захвалио је Михалкову што ће провести на Палићу онолико времена колико и у авиону на путу.

„Враћа се одмах због обавеза, али се потрудио да дође. То је напор вредан поштовања“, рекао је Зеленовић. 

Михалков је претходно обишао манастире на Фрушкој гори.

„Православни манастир, то је увек чудо, у крајњем случају за православног човека. Тамо је увек посебна атмосфера, посебни мириси и напици. Да је било још два-три манастира успут, не бих стигао трезан“, нашалио се Михалков.

Према његовим речима, манастири су основа православног света, чак и са три монаха, па и само са једним.

„То је онај корен, жила, која одржава православни свет у животу. За мене је најважније то што се у било ком православном манастиру не осећам као туриста“, рекао је чувени синеаста.

Музејски радник 

Коментаришући одумирање класичних биоскопа и могућност да филмске траке седме уметности оду у музеј, Михалков је духовито приметио да ће он онда постати музејски радник.

„Мењају се технологије и језик, а проблеми остају исти - живот, деца, ратови, глад. Друго је питање како те проблем решавати, али у једном тренутку сви смо голи пред Богом. Мењају се технологије, трака или цифра, многи мисле, па се тиме мењају и питање живота или смрти“, истакао је Михалков.

Према његовим речима, најважније теме су још на релацији: верујем - не верујем, могу - не могу и, како каже, битно је да постоји хармонија, да оно што човек жели то и може и да постигне.

Михалков је говорио и о својим филмовима, али је напоменуо да му је тешко да објашњава споља оно што као аутор ради изнутра.

„Можеш да се претвориш у филмског критичара па да кажеш нешто паметно. Ја могу много да причам о филму који тек снимам или сам га управо завршио, али већ после три месеца више се не сећам, а и не осећам терет онога што сам радио. Искрено вам кажем, некада док гледам своје старе филмове изненадим се и кажем 'Браво'“, рекао је режисер.

Руски гост Фестивала на Палићу додао је да, иначе, има много редитеља који тако паметно говоре о својим филмовима, а у самим остварењима тих мисли нема.

Говорећи о стању у руској савременој кинематографији, истакао је да у Русији без државне помоћи филм не би могао да опстане и додао да на кинематографију годишње одлази три милијарде рубаља.

Унутрашњи морални закон 

Према његовим речима, познато је да ко плаћа тај и бира музику, али то не значи да држави треба идеолошки филм, већ филм који одговара на питања која стоје пред друштвом.

„Положај нашег филма за ових 20 година је постао трагичан. Многи су слободу стваралаштва схватили погрешно, па раде филмове као одраз у огледалу - пре су црвени били добри и бели лоши, а сада је потпуно обрнуто. Међутим, није пре све било лоше, нити је све садашње добро. Проблем је што је одбачен унутрашњи морални закон“, рекао је Михалков.

Редитељ награђен Оскаром за најбоље страно остварење 1994. године напоменуо је и да је проблем за гледаоце то што је филм почео да им говори о њима оно што не желе да знају, да пружа слике које су стварне, али црне и тако је почела одбојност према домаћем филму. 

„Ја, као гледалац, хоћу да питам те редитеље: кога ти волиш од својих јунака, приказујеш их као прљаве мраве, а одакле ти долазиш?“, рекао је Михалков.

Ипак, како истиче, још има наде.

„Филм је жива уметност и има много младих аутора који су научили како, мада још нису научили шта, а то је важно јер форма без садржаја не вреди“, додао је Михалков.

Представница Руско-српског друштва из Суботице питала је госта да ли би хтео да буде њихов члан на шта је он одговорио: „Чини ми се да сам то већ постао“.

На крају конференције Михалков је сам пожелео да дода да је „Србија реална одбрана словенског света“.

„Сматрам да у Србији живе људи који тачно знају да је оно што се назива глобализацијом замена за реч 'окупација' и то треба сви да схватимо“, закључио је Никита Михалков.