Tестирање вакцине против рака дојке

Лек за који је у лабораторијским условима утврђено да може да спречи појаву малигног тумора дојке и напада постојеће требало би најдуже за 12 месеци да буде и клинички испитан.

Уколико клиничко испитивање буде успешно, лекари ће моћи да понуде врсту заштите пацијенткињама пре него што уђу у касне четрдесете године, када ризик за развој рака дојке почне нагло да расте.

Лек би могао да искорени и до 70 одсто тумора и на тај начин спасе више од 8.000 живота годишње само у Великој Британији.

Доктор Винсент Туохи са Клинике „Кливленд" у Охају, који је креирао вакцину, истакао је да она за сада обећава „значајну заштиту" и да повећава могућност сузбијања ове опаке болести.

„Искрено верујемо да ће превентивна вакцина против рака дојке за ту болест бити исто што и полио вакцина дечјој парализи", навео је др Туохи истакавши да научници верују да је та врста рака болест која се може спречити.

Основна супстанца вакцине је протеин алфа-лакталбумин који је присутан у великом броју канцерозних тумора у дојци.

Тестови на мишевима који су генетски измењени тако да добију рак дојке до 10. месеца живота, показали су да су тумори услед дејства лека потпуно нестали, пише медицински часопис Нејчр медисин (Nature Medicine).

Вакцина стимулише имуни систем, наводећи га да уништава алфа-лакталбумин чим се појави, чиме се спречава настанак тумора.

Такође, лек је формулисан тако да искористи могућност имуног система да смањи постојеће туморе и до 50 одсто, што сугерише да би откриће др Туохија могло да се користи не само као вакцина, већ и као део терапије.

Ефикасне вакцине против рака изузетно је тешко направити, између осталог и због тога што су ћелије тумора веома сличне ћелијама здравог околног ткива.

Недовољно осмишљена вакцина против рака могла би лако да „окрене" имуни систем против самог организма и изазове више штете него користи. Додатни проблем је и то што како тумор напредује, имуни систем слаби.

Будући да се поменути протеин који је мета новог лека, у здравој дојци налази једино у време лактације, лек би требало да утиче искључиво на оболеле ћелије.

„Тумори су попут пијанаца у кафани - раде и говоре оно што не би требало. Емисија, односно стварање алфа-лакталбумина једна је од тих радњи, што можемо да искористимо у нашу корист", истакао је др Туохи.

Уколико би научници могли да изолују слична протеинска једињења за друге врсте рака, попут тумора црева или простате, могли бисмо да очекујемо и вакцине против тих болести.