Када кожа „не подноси“ сунце – зашто се алергија може јавити и у одраслом добу

Алергијска реакција на сунце може да се појави и код особа које раније нису имале проблеме приликом излагања сунчевој светлости. Један од најчешћих облика преосетљивости коже на сунце је полиморфна светлосна ерупција (PMLE), одложена реакција коже на ултраљубичасто зрачење.

Ситне избочине, црвенило и интензиван свраб могу да се јаве неколико сати, па чак и неколико дана након боравка на сунцу. Због тога оболели често у први мах не повезују промене на кожи са излагањем сунчевој светлости.

Иако се понекад описује као „алергија на сунце“, PMLE не значи да особа мора потпуно и трајно да избегава сунце. Дерматолози указују да одговарајућа заштита, постепено привикавање коже и терапија у случају појаве симптома могу значајно да смање тегобе.

Шта је полиморфна светлосна ерупција

Полиморфна светлосна ерупција је одложена реакција коже на УВ зрачење и сматра се најчешћим стањем повезаним са преосетљивошћу на светлост, објашњава дерматолог др Хана Ахмед.

Назив „полиморфна“ потиче од чињенице да промене на кожи могу да изгледају веома различито од особе до особе. Код једног пацијента, међутим, реакција углавном има исти или сличан изглед приликом сваког новог јављања.

Дерматолог др Џенифер Тран наводи да се PMLE може испољити као мноштво ситних издигнутих промена, али и као веће промене налик копривњачи, пликови, екцем или плакови.

Црвенило и свраб су међу најчешћим симптомима.

Промене се најчешће јављају на деловима тела који су изложени сунцу – спољашњој страни надлактица, подлактицама и грудима. Могу да се појаве и на ногама и горњем делу леђа, док су на лицу ређе.

Једна од карактеристика PMLE јесте то што реакција не мора да наступи непосредно након излагања сунцу. Осип може да се појави тек после неколико сати или дана, због чега је понекад тешко препознати његов узрок.

Може да се јави и у одраслом добу

Полиморфна светлосна ерупција може да се појави код особе која претходно годинама није имала никакве тегобе приликом боравка на сунцу.

Породична историја представља један од значајних фактора ризика, али PMLE може да се јави код било кога и у било ком животном добу.

Према речима стручњака, већи ризик имају жене између 20 и 40 година, као и особе које су и раније примећивале повећану осетљивост коже на сунчеву светлост.

Постоје и значајне географске разлике. Истраживања показују да се PMLE јавља код око 10 до 20 одсто становништва северне Европе, док је ређа међу људима који живе ближе екватору.

Зашто кожа реагује на сунце

Тачан механизам настанка полиморфне светлосне ерупције још није у потпуности разјашњен.

Према једној од водећих теорија, реч је о одложеној реакцији имуног система на промене које у кожи настају услед УВ зрачења.

Излагање ултраљубичастим зрацима изазива оштећење ћелија, али истовремено има и локални имуносупресивни ефекат. Тај механизам требало би да спречи имуни систем да претерано реагује на промене настале услед излагања сунцу.

Код особа са PMLE тај процес, како објашњава Ахмедова, не функционише правилно.

Имуни систем молекуле који настају у кожи након излагања УВ зрачењу погрешно препознаје као претњу и покреће одбрамбену реакцију. Последица је запаљење коже праћено осипом и сврабом.

Механизам је сличан ономе који се јавља код контактне алергије на неки састојак козметичког препарата или приликом контакта са отровним бршљаном. Дерматолози овакву реакцију називају преосетљивошћу типа IV, односно одложеном преосетљивошћу.

Реакција је најчешћа почетком пролећа

Чини се да UVA зрачење има већу улогу у настанку PMLE него UVB зрачење. Због тога код појединих људи реакција може да се јави чак и након излагања сунцу кроз прозоре аутомобила, јер стакло не блокира поуздано све UVA зраке.

PMLE се најчешће јавља почетком пролећа, приликом првог дужег и интензивнијег излагања сунцу после зимских месеци.

Занимљиво је да код многих особа реакције током пролећа и лета постепено постају блаже.

Кожа временом постаје мање осетљива на сунчеву светлост, а дерматолози овај процес називају „фотоочвршћавањем“.

Због тога се не препоручује трајно и потпуно избегавање сунца, већ контролисано излагање уз одговарајућу заштиту.

Како спречити појаву осипа

Особе које имају PMLE требало би посебну пажњу да посвете заштити од сунчевог зрачења.

Стручњаци препоручују креме широког спектра које штите и од UVA и од UVB зрака, са заштитним фактором од најмање SPF 30.

Међутим, ни креме са високим заштитним фактором не могу увек у потпуности да спрече појаву полиморфне светлосне ерупције. Због тога се препоручује комбиновање више начина заштите – боравак у хладу, ношење шешира и одеће која прекрива кожу, као и употреба одеће са UPF заштитом.

UPF означава степен заштите коју тканина пружа од ултраљубичастог зрачења. Предност такве одеће је што заштита не зависи од правилног и редовног наношења препарата на кожу и може да буде корисна и приликом боравка у води. 

Да ли суплементи могу да помогну

Као једна од могућности за додатну заштиту помиње се и екстракт Polypodium leucotomos, врсте тропске папрати која се користи у појединим додацима исхрани.

Сматра се снажним антиоксидансом и постоје истраживања која указују на могуће фотопротективно дејство.

Италијанска студија из 2011. године, спроведена на 57 особа са реакцијама коже изазваним сунцем, показала је да је готово 74 одсто испитаника имало мање реакција и симптома након излагања сунцу током узимања овог суплемента.

Систематски преглед 18 студија из 2018. године такође је указао на могуће фотопротективне ефекте без озбиљних нежељених дејстава. Ипак, стручњаци наглашавају да су досадашња истраживања малог обима и да је потребно више података како би се поуздано проценила ефикасност различитих препарата.

Шта урадити када се осип појави

Уколико се реакција ипак јави, локални кортикостероиди, попут хидрокортизонске креме која се издаје без рецепта или јачих препарата које прописује дерматолог, могу да помогну у смањењу упале и тегоба.

За ублажавање свраба могу да се користе и антихистаминици друге генерације, као што су цетиризин или фексофенадин. Они делују дуже и обично имају мање нежељених ефеката од антихистаминика старије генерације. У тежим случајевима лекар може да препише и оралне кортикостероиде.

Током акутне реакције препоручује се избегавање сунца све док се промене на кожи не повуку, што обично траје око недељу дана.

Након смиривања осипа, постепено и контролисано излагање сунцу може да помогне кожи да развије већу толеранцију и смањи вероватноћу поновног јављања реакције.

Појава полиморфне светлосне ерупције, дакле, не значи да је неопходно трајно избегавати сунце. Кључ је у препознавању симптома, доследној заштити коже и постепеном, контролисаном излагању, а код изражених или учесталих реакција потребно је обратити се дерматологу.