Тајна дугог живота крије се под земљом – шта можемо да научимо од голих кртица

Шта нас једна необична животиња може научити о дуговечности, отпорности и здрављу срца – и зашто су припадност и заједница можда важнији од скупих терапија? Научница родом из Тузле, са више од две деценије истраживачког искуства, проучава између осталог голе кртице, сисаре готово имуне на срчани удар и изузетно дуговечне, што мења разумевање метаболичке отпорности и потенцијално отвара нове путеве у превенцији кардиоваскуларних болести.

„До голих кртица смо дошли јер смо проучавали срце као фасцинантан орган који троши огромне количине енергије. Људско срце дневно троши пет до шест килограма хемијске енергије. То нас је довело до проучавања необичних сисара који имају способност адаптације да преживе изазове које ми као људи смо изгубили“, објашњава Дуња Акентијевић, професорка кардиоваскуларне физиологије и метаболизма на Истраживачком институту „Вилијам Харви“, при Лондонском универзитету Краљица Мери.

Оно што је професорку и њене колеге навело да проучавају голе кртице јесте што оне живе у средини где има врло мало кисеоника, а имају јако дуг животни век – више од 40 година.

Њихов мозак, примера ради, може преживети потпуни губитак кисеоника.

Због тога што живе 20 пута дуже од сисара упоредивих са њима и зато што никада не губе срчану функцију и не обољевају од рака, онда су се научници запитали који то метаболички процеси утичу на те њихове способности.

„У студији коју смо недавно објавили показали смо да имају читав низ генетских и метаболичких адаптација да преживе стрес који човек не може“, истиче Дуња Аксентијевић.

Голе кртице су сисари као и људи, али постоје дуже од нас и зато научници сматрају да се то може искористити да се развију нову лекови и стратегије и да се боље разуме проблематика срчаног удара који је, нажалост, веома присутан код људи.

Аксентијевићева наводи да људи могу много тога да учине и пре него што дође до проблема са срцем, а то је да прилагоде свој начин живота, да се брину о здрављу, да не пуше, боље се хране…

„Кртице живе у заједницама. Оне су, за разлику од многих других животиња, направиле систем друштва у којем постоји подела рада. Доста њихових адаптација, па и дуговечност, потичу од заједнице и што су прилагодиле свој начин преживљавања где са другим припадницима деле стрес, у односу на друге врсте које морају да беже да би преживеле“, додаје професорка.

То је лекција коју и људи могу да пренесу и на свој живот, организовати живот да са другима смањују и деле стрес.