У Србији први пут урађена реконструкција средњег и доњег дела лица

Оперисан је пацијент стар 33 године из Краљева, након повреде изазване ватреним оружјем. На челу тима који је извео операцију био је доц. др Србислав Пајић, максилофацијални хирург.

Пацијент је на интензивној нези и тренутно је стабилно. Ту ће бити док се стање режња који је имплементиран не стабилизује, када ће прећи на негу у болничким условима.

„Ватрено оружје, када нанесе повреду, ви не можете да предвидите ширину и обимност деструкције које ће направити. Друго што је карактеристично је и изазивање мултифрагменталних прелома на осталим деловима костију“, објаснио је гост Јутарњег дневника.

Образложио је зашто је баш лице важно када се раде овакви типови захвата.

„С обзиром на чињеницу да су кости лица, и само лице нешто што нас опредељује да погледамо некога, да некога симпатишемо или антипатишемо, онда замислите колика је улога и захтевност да ви узмете са реконструишете и вратите у првобитно стање, где ће социоекономски услови живота и однос према породици и људи које ће сретати окружењу бити нешто што неће одвести у један психосоматски поремећај“, истиче доцент Пајић.

Доктори су најпре реконструисали средњи масив лица да би се добила чврстина и стабилност, и да би се створили услови за реконструкцију. Избор за материјал била је фибула. Узет је материјал 12. ребра. Важно је, између осталог, било постићи и улогу жвакања пацијента.

Операција је захтевала добру припрему, трајала је девет сати, а тим је бројао девет људи уз још један број стручњака у логистици.

У оваквим ситуацијама, посебно је важна припрема пацијента и његова дијагностика и праћење параметара, како би адекватно поднео захват. Недостајуће ткиво учинило је сложеност операције већом.

Доктор Пајић је за крај нагласио да је, имајући у виду да је операција рађена у институцији која је и едукативног карактера, визија да се оспособе млади кадрови за овакав тип захвата у даљем раду.