Вирус Западног Нила: Како комарци доносе тропске вирусе у наше крајеве

Некада је Сандра Јунглен за своја истраживања морала да путује далеко на југ. Биолошкиња ради на Институту за вирусологију при болници Шарите у Берлину и експерткиња је за арбовирусе – који укључују све вирусе које преносе комарци. А ти вируси одавно више нису проблем само глобалног југа.

Вируси које преносе комарци изазивају болести као што су денга грозница, жута грозница или Зика вирус, и представљају велики проблем у многим земљама Азије, Јужне Америке и Африке.Према подацима Светске здравствене организације (СЗО), само у 2023. години регистровано је рекордних 6,5 милиона случајева денга грознице.

„Комарци су најсмртоносније животиње на свету“, каже Јунглен. Сваке године око милион људи умре од болести које преносе комарци.

Да би истраживала вирусе које они преносе, биолошкиња данас више не мора да напушта Берлин. Јер један арбовирус се већ успешно одомаћио и шири у источној Немачкој: вирус Западног Нила (ВЗН).

Шта је вирус Западног Нила

У већини случајева, заражени вирусом Западног Нила не осећају никакве симптоме. Око једна петина оболелих, најкасније 14 дана након инфекције, развије симптоме сличне грипу – повишена температура, дрхтавица, болови у глави и мишићима – то је грозница Западног Нила. Симптоми обично нестану после три до шест дана.

Код једне од 100 заражених особа, вирус напада централни нервни систем и може да изазове менингитис или енцефалитис и остави трајне последице. Пет до десет процената ових тзв. неуроинвазивних обољења завршава смртним исходом.

Главни преносилац вируса: обични комарац

За разлику од неких других болести које преноси инвазивна тиграста врста комарца, вирус Западног Нила углавном преноси обични комарац (Culex pipiens), који је домаћи и у северним крајевима. Сам вирус је из тропских у северне крајеве стигао преко птица селица.

Вирус ВЗН је 2018. године први пут откривен код птица и коња у Немачкој. До 2024. године, поједини случајеви инфекције животиња забележени су у готово свим немачким савезним покрајинама. Од 2019. године, вирус је више пута откривен и код људи, претежно у источној Немачкој.

Како комарац долази до вируса

Да би комарац могао да пренесе вирус, најпре мора сам да се зарази. Само женке комараца уједају, јер им је крв потребна за производњу јаја.

Када је реч о вирусу Западног Нила, комарци се хране крвљу дивљих птица: комарац убоде заражену птицу и приликом следећег убода преноси вирус другој птици.

Неке птице угину од инфекције, док друге остају преносиоци без симптома. „Још увек не знамо које птице у Европи посебно погодују размножавању вируса“, каже Јунглен.

Комарци могу пренети вирус и на сисаре, пре свега на коње и људе. Међутим, ту ланац преноса престаје, јер се вирус у њиховом организму не размножава ефикасно. Због тога људи и коњи нису извор заразе за комарце и не преносе даље вирус.

Зашто се болести које преносе комарци шире

„Растуће температуре имају снажан утицај на комарце и њихов потенцијал за преношење болести“, каже Сандра Јунглен. Другим речима, климатске промене иду на руку крвопијама.

„Због тога комарци дуже остају активни: раније се излегу, чешће уједају, брже се размножавају и полажу више јаја“, објашњава научница. Свим врстама комараца је такође потребна вода за полагање јаја и развој ларви. Топлота и мало кише су довољни за експанзију популације комараца.

И вирусима прија топлота: „На вишим температурама вирус се брже размножава у телу комарца и лакше доспева у његове пљувачне жлезде“, објашњава Јунглен. Одатле је до следеће инфекције потребан само један убод.

Земље попут Француске, Шпаније и Италије већ дуго имају проблем са денга грозницом: тамо се успешно одомаћио тиграсти комарац (Aedes albopictus), пореклом из Азијско-пацифичког региона.

И сам вирус денге, који преноси ова врста комарца, у тим земљама је постао аутохтон. То значи да га више не уносе само путници из иностранства, већ се преноси и циркулише локално. „Само је питање времена када ћемо ту ситуацију имати и у Немачкој“, каже Јунглен.

Више комараца не значи увек и више вируса

Није само пораст температуре на северној хемисфери оно што погодује комарцима – како аутохтоним, тако и инвазивним врстама. Важну улогу игра и смањење биолошке разноликости, која је кључна за стабилност здравих екосистема.

Сандра Јунглен то види и у Берлину. Она и њен тим истражују бројност комараца и присуство вируса Западног Нила на различитим локацијама у граду – од урбаних бетонских површина, преко гробаља, до паркова.

Открили су да је на гробљима број комараца и вируса највећи. Тамо има биљака, воде и животиња које могу да послуже као домаћини комарцима. У природном парку има још више комараца – али готово да нема вируса. То је повезано са разноликошћу врста на тој локацији.

„Велики биодиверзитет смањује присуство патогена. Сваком патогену је потребан домаћин, а што је екосистем разноврснији, то је мања густина појединачних домаћина – а самим тим је и мања количина вируса“, објашњава Јунглен.

Заштита од вируса Западног Нила: спречити убоде комараца

Пошто не постоји вакцина нити специфична терапија након инфекције вирусом Западног Нила, једина заштита јесте спречавање убода: панталоне и одећа са дугим рукавима отежавају комарцима убод. Такође помажу и мреже против комараца на прозорима.

Они који имају башту, требало би да пазе да комарцима не обезбеде места за размножавање: комарци воле када се у саксијама или бурадима накупи вода. Такође и у врту важи: што је већа разноврсност врста, то боље – слепи мишеви, жабе и пауци се радо хране комарцима.