И пре 4.000 година су се људи хранили онако како данас саветују нутриционисти

И пре 4.000 година становници Медитерана знали су шта је добро за њихово здравље. Нова студија утврдила да су древни Сиријци јели оно што би звали медитеранском кухињом, коју сви нутриционисти данас препоручују.

„Стара фраза 'да смо оно што једемо' је заиста тачна у овом случају. Техника анализе односа стабилних изотопа омогућава директно одређивање врсте хране која је заправо конзумирана“, објашњава археолог и хемичар Бенџамин Фулер са Универзитета у Левену.

Белгијски стручњаци су користили модерну технику на великим базама података мерења изотопа како би испитали историју насеља Тел Твеини у Сирији. Током бронзаног и гвозденог доба овај локалитет био је значајна лука у Угаристком краљевству.

База података укључивала је мерења изотипа из 410 семења биљака, као и остатака костију 16 људи и 210 животиња у периоду од 2600. до 333. године пре нове ере.

Релативно ниски нивои азот 15 изотопа у људским остацима указују на повремену конзумацију меса, што значи да су становници Тел Твеинија користили припитомљене животиње претежно за радове у пољу, млеко и вуну.

Посебно у периоду између 2000. и 1600. године пре нове ере чини се да је њихова исхрана била сачињена претежно од интегралних житарица, воћа и поврћа, укључујући обиље маслина и грожђа.

„Исхрана људи је била релативно сиромашна животињским протеинима и чини се упоредивом са оним што данас називамо медитеранском исхраном, коју чине хлеб, маслине, грожђе, махунарке, млечни производи и мале количине меса“, наводи Фулер у студији.

Иако је њихово ослањање на биљну исхрану произашло из нужде – ослобађање животиња за друге ствари – однос између меса и воћа, житарица и поврћа и данас је доказано најздравија опција.

Високи нивои изотопа угљеника 13 у очуваним семенима наводи на закључак су усеви у Тел Твеинију били врло добро гајени, ђубрени и наводњавани. Коришћење стајског ђубрива објаснило би такође високе нивое азот 15 изотопа у биљкама.

Тамо где се исхрана разликује са данашњом медитеранском јесте да упркос томе што су били на само два километра од обале и богатог мора, становници Тел Твеинија нису током бронзаног доба јели много морских плодова и рибе.

Древно друштво засигурно је било способно да произведе довољно хране од усева, што значи да је земља била плодна. То је и у складу са репутацијом читавог региона као великог произвођача маслина.

„Откопавања локалитета указују да је продукција маслиновог уља била главна економска активност и погони за његову производњу се могу наћи у свакој кући током гвозденог доба“, истакао је Фулер.