Примена науке у спорту: Помоћ и превентива за све – од врхунских професионалаца до рекреативаца

Иновативна решења која су недавно представљена на Сајму технике, могу да се примене у свим спортским гранама. „Можемо да применимо биомеханичку лабораторију која нам даје анализу свих покрета, указује на евентуалне проблеме, на отклањању у будућности евентуалних повреда, које могу да буду у зачетку, приликом непрецизности спортске технике. Исто тако може да нам та биомеханичка лабораторија, чији смо мини-варијанту љубазношћу професора Чабаркапе приказали у Београду на Сајму, може да нам да, и да нам укаже да се усаврши технички елеменат или да се исправи техничка грешка”, изјавио је министар Гајић.

Очекује да сва представљена знања користе наши факултети за спорт, и да их примењују у оквиру обуке нових тренера, и усавршавања постојећих тренера.

„И многе друге ствари ћемо апсолутно да имплементирамо и у оквиру кампуса Био4, и у оквиру многих инфраструктурних објеката које правимо, као што је спортски центар спортског друштва Раднички, Одбојкашки спортски центар, надам се и на фудбалским стадионима да ће и фудбалски стручњаци показати интересовање да ћемо унапредити кинетосистем, да ћемо као што већ радимо, да крену путем овога што је професор Чабаркапа па заједно са нашим кондицијским тренером у одбојци, већ доктором Вањом Банковићем урадио, користећи тензиометарску платформу која већ даје добре резултате”, додао је министар.

Професор Чабаркапа истиче да је у САД примена науке у спорту на веома високом нивоу.

„Наука у спорту у Америци је данас примењена од аматерских нивоа такмичења, до професионалних НБА, НФЛ, НХЛ и свим другим нивоима. У Америци постоји једна ствар коју ја увек волим да кажем – не воле да улажу у ствари које не доносе резултат. Тако да, ако примена науке у спорту не доноси резултат, не би милиони, па могу рећи чак и билиони били уложени на годишњем нивоу у Америци да се унапреди перформанса спортиста”, испричао је професор Чабаркапа.

Неинванзивне и ефикасне методе

Додаје да се из Лабораторије за биомеханичку анализу у спорту примењују тензиометријске платформе што је највише учестало као неинвазивна и ефикасна метода.

„Радимо скокове. На пример обичан скок на тензиометријској платформи, што неко може да погледа као базичну активност, може, када се одради на иновативној тензиометријској платформи, да одради комплетну анализу. На пример, од екцентричне силе до концентричне силе, да се види како особа може ефикасно да изведе одређени покрет, од асиметрија“, објаснио је саговорник РТС-а.

Повреде се дешавају неретко при скоковима. Професор каже да и ту може много да се уради у смислу превенције.

„Са тестирањима која се у Америци примењују, не само на недељном нивоу, него некад и на дневном нивоу, можемо да имамо бољи увид у стање спортиста, њихову неуромишићну перформансу, и самим тим побољшамо њихов тренажни процес, а исто тако смањимо ризик повреде. Ако имате спортисту који има уговор, на пример, у НБА-у као Никола Јокић од 250 и нешто милиона, наравно да целокупна организација ће да уради све да примени било какву науку и технологију да унапреди његову перформансу", каже проф. Чабаркапа.

„То се не аплицира само на професионалне спортисте, то се исто аплицира и на рекреативне индивидуе које покушавају да унапреде своју перформансу. Ја стално причам о томе, о мотивацији рекреативног спортиста. Узмећу себе у обзир који је истрачао пет километара јуче, и било је, како могу да побољшам свој перформанс, а да се не повредим. Тако је, а исто тако на елитном нивоу особа која се такмиче да освоји медаљу има сличну мотивацију, али сва ова технологија која данас постоји, иновативна технологија, може да се примени да се унапреди перформанса“, додаје Чабаркапа за Клинику Наздравље.

Унапређење здравља на општем нивоу, не само за спортисте

Осим побољшања перформанси код врхунских професионалних спортиста, наука може бити од помоћи и целокупној популацији како би се унапредио здравствени статус.

„Клубови и савези су итекако спремни, али наравно све то зависи од тренера. Тренер је, уопште институција тренера, када кажем тренер, мислим на цео систем тренера од млађих категорија па до селектора наших репрезентација. Он је тај који у суштини бира метод, средства и остале садржаје тренинга, наравно опоравка, тактику, технику, физичку припрему, стручни штаб.

Значи све зависи пре свега, по мени, од теоретске образованости тренера, зато што у данашње време, захваљујући технологији, интернету и осталима, доступно је јако пуно информација и уколико нисте теоретски образовани, не знате своју област, па чак и ужу научну област, ви не можете у пракси корисно да примените све ово о чему Димитрије прича, и веома, веома је важно теоретско образовање пре свега тзв. главних тренера који треба да наруче посао – под знацима навода – од кондиционих тренера, својих помоћника, скаутера, да би уопште дошли до нивоа једног тимског рада и максималне, максималне апликативности науке”, наглашава министар спорта.

На свим факултетима за спорт, постоје продекани за наставу и сваки од професора је дужан да у оквиру свог предмета води рачуна о научно-истраживачком раду.

Говорећи о плановима примене научних иновација у пракси у нашој земљи, проф. Чабаркапа сматра да ће имплементација иновативних технологија, почети од ензиметријских платформа до motion capture система.

„Ми смо у лабораторији радили од видео-анализа до анализа покрета, до детаља у разне врсте био-механичких параметара са применом сензора, и сада, оно што предстоји најновије, били су маркери који се стављају на тело па се прати био-механика. Сада је то већ мало застарело, сада постоје нове иновативне технологије које могу да прате покрет и без маркера. Ја нисам никад срео елитног спортисту или оствареног спортисту да он или она нису желили да буду два или три посто бољи. И оно што ја кажем, шта ако та иновација стварно може да допринесе развоју спорта у овој држави. Ми јесмо мала држава Србије, али имамо огроман успех на светском нивоу”, испричао је професор.

Професор Чабаркапа се нада да ће бити део Био4 Кампуса.

„Мислим да Био4 Кампус, знајући шта се дешава у Европи, у свету, Америци и тако даље, да Био4 Кампус нема само шансу да омогући Србији да уђе у корак са светом, него и да буде лидер у том пољу. Од објављивања научних радова до могућности које може да пружи репрезентацијама спортистима, исто тако развоју млађих категорија и млађих узраста, да се смањи ризик од повреде и да се омогући њихов најбољи развој”, наглашава професор.

Министар Гајић о Олимпијским играма: Да узмемо десет медаља

Министар Гајић је на крају дао и своја очекивања од наступајућих Олимпијских игара уз напомену да су повећане премије за оне који понесу признања (200.000 евра за златна, 80.000 за сребрна и 60.000 евра за бронзана одличја).

„Пре свега очекујем да што већи број наших спортиста се квалификује. Тешко иде са одбојкашком мушком репрезентацијом, јако лоше су стартовали први викенд, имају шансе, али – скоро немогућа мисија. Има још пар индивидуалних спортова. Значи прво, да имамо велики број такмичара, а после тога да буду сви здрави, да спроведу систем припрема што је могуће, ближе стопостотном, и мислим да апсолутно можемо да узмемо десет медаља”, рекао је министар Гајић.