Зависност од интернета и дигитална деменција: Утицај технолошких играчака и електронских медија на мозак младих

Ситуација у којој тинејџер долази на лечење зависности од интернета и у чекаоници клинике тражи шифру за вај-фај можда је најбоља илустрација колико зависност од технолошких играчака може бити снажна.

Међутим, последњих година се све више скреће пажња на проблем дигиталне деменције – израз који је сковао немачки психијатар и неуролог Манфред Шпицер негде око 2012. године у својој књизи, препознавши да долази до таквог поремећаја размишљања, концентрације, пажње код младих управо због велике и интензивне употребе дигиталних средстава, објашњава гост Јутарњег програма, др Светислав Митровић.

Употреба дигиталних средстава и контрола

„Мобилни телефони, рачунари, таблети, све оно што је данас дигитална технологија и што користимо сви ми сваки дан с једне стране су јако корисни. Сви ми, па и деца нарочито, могу да се информишу много брже о битним стварима, да дођу до значајних информација. Неретко се та средства користе и у школским установама као помоћно средство које треба да омогуће лакши приступ садржајима, који су и едукативни, и информативни, некада и забавни. Такав вид коришћења ових средстава је користан, али мора да буде стрикто контролисан од људи који су надлежни да то спроводе. Наравно, у породици то смо прво ми, родитељи“, напомиње др Митровић.

Нажалост деци су све чешћи вид забаве дигитални уређаји, а не као некада, дружење са вршњацима, спортске активности, читање и слично, тако да ово коришћење онда прераста у нешто што може да постане злоупотреба, додаје гост Јутарњег програма.

Сматра се да је нека норма за такозвано, прихватљиво коришћење тих средстава до два сата дневно, ако су те активности везане за забаву. Преко тог времена се већ може сматрати да то прераста у нешто што није пожељно.

„Чак се сматра у развојној психологији да деца до треће године не би требала уопште да виде било који медиј, укључујући ту и телевизију. А нека светска истраживања иду ка томе да докажу да би било пожељно да до 15-16. године уопште не постоји употреба мобилног телефона или тих дигиталних средстава осим за инструктивне или едукативне потребе. То је процес који је јако тешко спровести.“

На интернету можете да пронађете врло интересантне, али с друге стране и врло скаредне садржаје који могу да буду и агресивни, негативни и штетни по младу особу. Друштвене мреже, лажни профили и разне друге опасности се ту крију, истиче др Митровић, али млади по природи онога што та средства пружају врло повољно реагују на њих.

Дигитални апарати смању функције мозга

„Ови дигитални апарати врло ангажују мозак. Мозак је заинтересован за нове информације, за стицање нових утисака и сама та средства, таква каква јесу по себи, управо представљају и такав изазов.“

Међутим, истиче др Митровић, у тој прекомерној злоупотреби долази до озбиљних проблема јер ако више не морамо да рачунамо најједноставније математичке операције, ако не морамо да памтимо бројеве телефона, ако не морамо да памтимо податке, већ то ови апарати раде за нас, ми све мање користимо свој мозак, а мозак онда има тенденцију да полако али сигурно почиње да губи своје функције, односно те функције се полако гасе.

„Лева хемисфера мозга је надлежна за те неке оперативне рачунске радње, логичко размишљање. Десна страна више за интуицију, емотивни део човековог живота, машту и креативност. Ако оптеретимо мозак хиљадама информација у десетинама секунди, та страна је преоптерећена, а пак, друга страна се практично не користи. И дешава се да мождане ћелије престају да функционишу и полако, али сигурно губе своју функцију и њихов број се смањује“, наглашава гост Јутарњег програма.

Доказано је да интелигенција не зависи од броја можданих ћелија, нити како се некад веровало од броја вијуга, већ се између две мождане ћелије када их користимо читањем и учењем, стварају везе, такозване синапсе, које заправо ту интелигенцију повећавају, објашњава доктор.

Зато је решење да деца што више читају, али не са електронским медија, већ из књиге, са папира. Да уче језике, да уче градиво у школи јер оно не служи само да науче нешто што ће им бити важно у каснијем животу, већ развија и интелигенцију. Затим креативне активности, као и спорт који такође има утицаја на развој мозга.

„Врло је важно да дете не седи код куће. У непосредном дружењу учествују свих пет чула. Дакле, ви са другом можете да се рукујете, можете свог сина, своју ћерку да загрлите. Кад је дружење преко интернета, не учествују сва чула . И то је врло оскудно, врло, врло редуковано дружење. И питање је колико је то заправо дружење, него један контакт који је на тај начин успостављен. Дакле, деца ризикују да буду социјално изолована. И то се у пракси са децом с којом ми радимо, с њиховим породицама, уочава“, наглашава др Светислав Митровић.

Да ли смо свесни проблема

Породице све чешће препознају овај проблем, али нажалост прође доста времена док не освесте каква је ситуација, напомиње др Митровић. Деца имају све савременије мобилне телефоне и то је постало статусно обележје. Телефони су им стално у руци и непрекидно их користе и када је то потребно и када није.

„Оно што примећујем у раду са младима јесте да је њихова концентрација значајно оштећена, а могућност упамћивања ствари је отежана. Способност усредсређивања пажње на одређене садржаје дуже време је јако редукована код оних који злоупотребљавају ове електронске медије и електронска средства. И то је нешто што се понавља све више и све чешће.“

Млади то не примећују јер њима је јако пријатно то што раде, јер већ је познато да ту пријатност изазвива и лучење трансмитера у мозгу које настају као последице употребе дигиталних средстава. Њихов најчешћи изговор је да ће нешто брзо да заврше, да могу да прекину кад год пожеле, да им то није проблем, али проблем постоји. Родитељи се боре са тиме, ограничавањем, неретко дође до свађе, али постоје други креативни начин. Забрана је, немогуће, ми не можемо да више престанемо да постојимо у том свету. Дигитални свет је и садашњост и сигурно огромна будућност која се све више развија, наводи др Митровић.

Постоји ли начин да се томе стане на путу

Постоје врло значајне студије и у Јужној Кореји која је на првом месту по употреби дигиталних средстава, постоје студије у Немачкој, у Кини, у којима су доказани физиолошки процеси који су негативни у развоју деце и младих при злоупотреби ових средстава.

Укидање коришћења ових апарата не само што је немогуће, већ није ни добро, јер она могу да буду јако корисна и без њих више не можемо да функционишермо, напомиње гост Јутарњег програма.

Стручњаци препоручују да се употреба ограничи на два сата, али већини родитеља је немогуће да то контролише. Као и у свему, суштина је у мери, али та мера када се ради о коришћењу дигиталних средстава мора да се успоставља од раног узраста.

„Јако је тешко реаговати када прође 10, 12, 13, 14 година, а млада особа већ од друге или прве године, ја знам за те примере, већ користи мобилни телефон у гледању цртаних филмова, већ се навикава на то да је то справа, апарат, средство које је практично неизбежно. Многи млади људи не излазе из собе сатима. Врло често се дешавало у нашој пракси да чујемо да по више десетина сати многе младе особе због злоупотребе дигиталних средстава не излази из собе“, додаје доктор.

Међутим, ако се крене на време да се већ у раном родитељству скреће пажње на то да нешто треба да буде ограничено и да се то примењује, али и да се наравно, у том времену које дете не проводи са тим средствима, упражњавају креативне активности, да се проводи време са децом и да се стимулише дружење са вршњацима и креативне активности код младих. То је један од видова борбе да се то, ако ништа друго, разумно смањи на неку меру, закључује др Светислав Митровић из Института за ментално здравље.