Предугачак списак симптома обољења штитне жлезде може да збуни – зашто и када се јавити лекару

Професор Живаљевић је рекао да одговор на питање о томе – да ли су у порасту обољења штитне жлезде – није тако једноставан.„Да ли је заиста реалан пораст броја оболелих или је пораст пацијената резултат боље дијагностике, то је питање на које немамо баш тачан одговор. Али оно што је сигурно, то је да је повећан број пацијената”, рекао је у Јутарњем програму професор Живаљевић.

Професор је навео да је Клиника за ендокринологију од пре две године самостална клиника, и да се ради у новом простору, у новој згради Клиничког центра.

„Имамо, не више 800 операција, него 1.000 до 1.500 операција годишње, кроз дневну болницу више од 2.000 различитих инвазивних дијагностичких процедура, број прегледа у амбуланти који је преко 10.000… И то је све резултат, не само бољих услова, већ и доброг кадра који сада постоји на Клиници, и напорног рада не само хирурга, већ и наших анестезиолога и медицинских сестара који су стуб сваке клинике, па и наше”, објаснио је проф. др Живаљевић.

Евидентна је боља дијагностика, уз иновативне методе лечења.

„Пре неких 30 година, кад сам први пут крочио на ендокрину хирургију, била је једна пацијенткиња која је, каже, оперисана 1996. године и све је било одлично, после 10 дана је отишла кући. Данас пацијенти, после операције штитасте, паратироидне жлезде, проведу један дан у болници, а после операције надбубрежних жлезда већ и други дан одлазе кући, а не као што је то био случај раније. Наравно, то је резултат примене савремених техничких и технолошких достигнућа медицине, и спремности доктора да се за то едукују.

Ја сам посебно поносан на то што данас у ендокриној хирургији ради бар десет едукованих хирурга који изводе и најкомпликованије операције из области ендокрине хирургије, тако да ендокрина хирургија у Србији нема разлога за бригу о својој будућност”, истакао је професор.

Директор Клинике за ендокринологију коментарисао је и питање симптома.

„Ја избегавам да наводим симптоме, зато што је број симптома мали а број болести велики, и за многе болести су заједнички симптоми. Тако да по мени, пацијент када осети неке симптоме, најбоље је да оде код доктора који ће га усмерити у правом правцу, јер су они и код промене штитне жлезде толико полиморфни, да ја, када бих набројао неке од тих симптома, ја мислим да сви који су у овом студију би препознали код себе неке од тих симптома”, испричао је гостујући у Јутарњем програму професор др Живаљевић.

Говорећи о листама чекања, професор каже да „иако се повећава број пацијената, нема листе чекања”. Наводи да је то првенствено из разлога што Клиника има још једну операциону салу па је и број оперисаних повећан.

„Операције се заказују у врло прихватљивом року. Они који имају сумњу или доказан малигни тумор, не чекају на операцију дуже од неколико недеља до месец дана, остали два до три месеца”, додао је.

Профеор, доктор и песник

Иначе, доктор Живаљевић, који предаје на Медицинском факултету, такође је и песник. Прошле године је у издању Српске књижевне задруге објавио књигу Колевка, а ове године још једну, под именом Сизифов маневар.

„И када имам бели мантил, ја сам и песник, а и када скинем бели мантил ја остајем лекар. Инспирације долазе онда када се најмање човек њима нада. Песме настају онда када саме се рађају, а не онда када ми то желимо”, каже гост РТС-а.

„У међувремену, изашла је једна књига прича. Ја највише волим песму као форму писања, зато што у песми остане нешто недоречено. Остави читаоцу да сам неке ствари надогради, за разлику од неких ширих форми, које више ствари оголе и мало оставе тога самом читаоцу. Али то не значи да једног дана не бих имао жељу да имам времена да седнем да могу да напишем један роман”, испричао је професор Живаљевић.