Како је певач Жељко Васић прошао кроз постковид стање

Певач Жељко Васић имао је постковид симптоме прве године пандемије. „Ја морам да кажем да ја то нисам одмах схватио. Верујем да многи људи нису ни свесни шта им се дешава, као што ја нисам био свестан и ја сам имао благу инфекцију, нисам имао ни температуру, ни кашаљ, крвна слика ми је била одлична, само сам изгубио мирис и укус. То је било крајем 2020.године", рекао је Васић.

„Поента приче да је то врло лако прошло код мене и изашао сам из те изолације и нормално се кретао, функционисао, са својом супругом често идем, па пешачимо по седам, осам, десет километара, кад колико можемо. Онда сам се вратио на тај неки свој устаљени темпо и то је било добро првог дана, другог дана, међутим, трећег дана ја сам осетио невероватан замор, као никада у животу”, рекао је Жељко и додао да он од самог рођења има проблеме са срцем, односно ВПВ синдром.

Шта је ВПВ синдром

Проф. др Бранислав Миловановић је говорио о ВПВ синдрому: „Да покушамо да објаснимо најпростије, то је урођени поремећај срчаног ритма, рецимо када имате урођено поремећене путеве којим се проводе импулси, тако да особе које имају тај поремећај, имају чешће аритмије, значи имају нападе лупања срца, да упростимо максимално. Он је добро прошао у том смислу".

Жељко се присетио тог периода кад је осетио замор, супруга је мислила да је то због аритмија, али је он схватио да није због тога, да је нешто друго у питању и да кад су дошли кући, дуго није могао да дође до даха. Након тога је отишао на преглед где су му рекли да је имао упалу срчаног перикарда и требало му је доста времена, више од пола године, да се врати нормалном животу.

Доктор се дотакао питања и – како сада изгледа постковид у односу на прве године корона вируса.

„Сада је управо та пандемија постковида и морате да имате три симптома, морате да имате новонастали умор који траже дуже од шест месеци или по новој класификацији енглеској, дуже од три месеца. Други симптом је поремећај сна или не можете да спавате или сте много поспани у почетку или устајете са осећајем неосвеженог спавања и даље сте уморни после спавања, испавате се, али је и даље исто. Трећи симптом је пад енергије после физичког напора. Ако се изложите неком већем физичком напору, само видите други дан паднете и не можете да функционишете”, навео је неурокардиолог проф. др Миловановић.

Објаснио је и да поред та три главна симптома постоје још два симптома: когнитивне проблеме што је карактеристично за младе особе, као на пример, проблем са памћењем, магла у глави, слабија концентрација, заборављање. Код великог броја пацијената долази до ортостатских поремећаја, као што су вртоглавице, губици свести, кад се људима врти у глави, лупа им срце. Кад се уради дијагностика, не нађе се ништа, али може да се јави анксиозност, фобије, страхови, депресија, да играју мишићи и онда се дешава да лекар пошаље пацијента код психијатра.

„Све вежете за психолошки фактор, а ви сами знате да не можете да функционишете. Знате где је проблем? Проблем је на нивоу ћелија, проблем је на нивоу тих органела које производе енергију, митохондрија, све се врти око тих митохондрија. Вирус је оштетио ћелију”, рекао је доктор.

Како неурокардиолог др Миловановић објашњава, постоје четири фазе: у првој фази, која је кључна, организам треба да се избори са инфекцијом, уколико се после три месеца организам не избори, односно постоје тегобе, треба отићи одмах код доктора да се крене са лечењем. Друга фаза је кад особа не може да ради, кад нема енергију, на пример не може да издржи осам сати на послу, већ четири сата. Пошто им нико не верује, пошаљу их код психијатра и онда психијатар каже да нису они за њега или добију лекове, пошто стварно упадну у депресију. Трећа фаза је када особа не може да изађе из куће, нема снаге, а четврта фаза је кад не може да устане из кревета.

„Уз степенице ми је био велики напор, дакле сваки физички напор, да не говорим о концертима, да не говорим о наступима, тад смо били и затворени и тако даље, али, све нешто што је захтевало неки физички напор, па чак и то шетање, које сам ја практиковао, ја мислим да сам годину дана, можда и више, паузирао, нисам имао такве физичке напоре, можда је и због тога сам се ја мало и средио”, присетио се Жељко Васић.

Жељко Васић је због вируса корона после неколико година добио повишен крвни притисак.

„Опет је то проблематично, пошто ја нисам осећао висок притисак. Баш сам са професором причао, супруга је имала проблема са притиском, вероватно зато што смо ми већ трећи пут, на пример, закачили корону, опет, она се тестирала, ја нисам и тако даље. Нисам придавао томе значај, као прележао сам већ једном, други пут, као шта сад имам, тако да нисам придавао сад томе, прошло је то и ја сам се осећао нормално и кад је она мерила притисак, као хајде да измериш, ти не мериш никад притисак и измерим притисак јако висок, нешто 180 са 100, који ја уопште не осећам", испричао је певач.

Сутрадан је опет измерио притисак и опет је био висок и онда је одлучио да закаже преглед да утврди шта је. Урадио је комплетну крвну слику и ту је видео да има висок холестерол, триглицериде, гвожђе.

Како изгледа неурокардиолошко тестирање

„Имамо негде око, да кажем, деветнаест тестова, основно је да се прате сигнали притиска и ЕКГ-а и сад стимулише се вагус и симпатикус, то су два дела тог аутономног нервног система. Постоји посебан сто, као хируршки сто, ви лежите на том столу и прво радите у мировању, а имате и апарате, то је већ додатак, тај кардиолошки, који сам ја и повезао, тако да, прати се у исто време, ЕКГ, прати се притисак и прати се, најбоље, ако је могуће притисак сваког секунда, то што сте ви рекли, да сте добили притисак.

Онда ми мењамо положај, радимо тестове, стимулишемо један, други, гледамо како организам реагује и онда дижемо пацијента. Ја у шали кажем не смем да сам станем на тај сто, јер када подигнем пацијента, ту имате разне одговоре и ту тачно видите где је поремећај. То је оно што сте ви рекли, ту видите да ли постоји поремећај регулације притиска, то смо одмах открили код ковида”, рекао је проф. др Миловановић.

Неко ко има чисте крвне судове, може да добије повишен крвни притисак као последицу вируса корона.

„Добио сам таблете за притисак, које нисам желео да пијем, на своју одговорност. Мислим, стварно нисам желео да пијем таблете за притисак. Мени не смета то, џабе неко да ми каже, ја не осећам то, ја се осећам добро, ја немам никакав проблем. Међутим, ја сам променио режим исхране комплетно, ево и за годину дана сам смршао дванест килограма и ја стварно могу да кажем, сад сам као беба, што би се рекло.

У том смислу, када је у питању притисак, а у питању су мале корекције неке, исхране и шта ја знам, ја сам некако логички увек схватао да ако више пута дневно једем по мало, да ми је то много боље, а и боље се осећам, наравно, него кад не једем цео дан, па се наједеш и то, генерално, није добро и тако даље”, рекао је певач Жељко Васић и додао да је дисциплинован, када је потребно.

Важност животних навика

Проф. др Бранислав Миловановић је рекао и  које навике треба увести у периоду опоравка од постковида: „Исхрана је врло важна, обично се препоручује код тих вирусних инфекција, без глутена, лактозе и кажем, тих рафинисаних шећера. Затим, мора да постоји суплементација, надокнада оног што вам фали у организму, рецимо, као што је витамин Д, као што је, рецимо, витамин Ц се обично даје, затим витамини Б комплекса и тако даље.

И, уопште минерали су врло битни, знате колико је битно узимати калцијум, магнезијум, селен, мора да буде суплементација, али то је само десет посто терапије, што ја кажем. Оно што је битна ствар, то је коензим Ку10, затим никотинамид динуклеотид или АДХ, како ми кажемо, затим ацетил карнитин, затим креатин монохидрат, то су супстанце које продукују енергију и које су веома битне, али морате да знате и које лекове не смете да дате. Имате тачно списак лекова које штете митохондрији".

Понекад се може претерати са витаминима Б комплекса и са витамином Д и потребно је видети где је тачно проблем. Главна терапија је антиинфективна, антизапаљенска. На пример, ако је проблем трајао три месеца, биће потребно три месеца за опоравак.

„Како време пролази, касније дођете код доктора, стварно треба више и код тих тежих стања, кад неко има, рецимо, болест од по четири, пет година, онда му треба по две, три године да се врати у нормалу. Али, ту људи губе стрпљење, почну да не верују више ни доктору, ако нема ефекта од терапије. Не можете имати ефекте после месец, два дана, морате да будете упорни, не можете за месец дана да се вратите у нормалу. То је кључно”, закључио је за РТС ординацију неурокардиолог проф. др Бранислав Миловановић.