Уколико жена пати од постпорођајне депресије не значи да је лоша мајка

Прича Милице Марковић, правнице, писца и мајке два детета која је проговорила о својој постпорођајној депресији, која се иначе јавља код једне од пет мајки, пробудила је Србију.

Гошћа Јутарњег програма наглашава да је подстицај да проговори о том свом проблему био то што је осетила да јој је потребна помоћ, а није могла да нађе било какве адекватне информације о томе.

„Успела сам случајно на блогу једне госпође, која исто о томе више није говорила, јер мислим да жене кад то преживе, тешко им је да после причају о томе. Хоће да то оставе за себе, јер понекад и ја кад говорим о томе, ја то поново проживљавам. Али сам схватила да то што ћу ја поново да проживим кроз десетак минута разговора, мала цена у односу на то што ћу једној мами да помогнем да се осећа боље“, наводи Милица Марковић.

Симптоме је осетила после другог порођаја. Било је време пандемије коронавируса, а пар дана пре порођаја је сазнала да јој отац болује од карцинома плућа. Мајка, на чију помоћ је рачунала, морала  је да се посвети мужу, а Милица се, с друге стране, лоше осећала што због бебе не може да буде уз оца. Поред тога, за разлику од првог, друга беба је била много захтевнија и слабо је спавала.

„Та исцрпљеност од неспавања, са свим тим факторима се искомбиновала да сам ја приметила да се осећам безвољно, не могу да устанем из кревета, немам снаге ништа да урадим, немам енергију по којој сам препознатљива. Ту неку животну енергију, позитивну и срећа моја што имам пријатељицу која је психолог. Ја сам се прво њој обратила јер сам рекла да не знам шта се са мном дешава, да то нисам ја и да ми је јако тешко“, наводи Марковићева.

Пријатељица ју је упутила код неуропсихијатра да процени њено стање. У међувремену, отац је преминуо. Добила је терапију, али уз савет да мора да прекине дојење што ју је додатно потресло јер јој је било жао што дете мора да престане да се храни мајчиним млеком.

После скоро четворомесечне борбе и започињања терапије, посетила је психолошкињу која јој је препоручила лекова који могу да се пију и током дојења.

Свакој жени може да се догоди постпорођајна депресија

Докторка Дарија Томић напомиње да свака жена може да доживи постпорођајну депресију, без обзира да ли постоји овако сложен сплет околности који је преживела Милица.

„Оно што је битно истаћи јесте да ипак ми препознајемо неке узроке који могу да нам помогну и да планирамо како ћемо се понашати током трудноће, али и касније када се беба роди. Неки од тих узрока су породична историја депресије и то ако се мајка раније, пре трудноће, лечила због депресије или ако се у претходној трудноћи јавила депресија“, додаје докторка.

Такође, узрок постпорођајне депресије је врло често и нагли пад хормона естрогена и прогестерона након порођаја, али и хормона штитасте жлезде који изазива осећај умора, тромости и депресивности.

Са друге стране, савремена жена се сусреће са притиском и бригом о томе колико ће се њено тело брзо вратити у претходно стање које је имало пре трудноће. Затим, ту је наравно, истиче докторка, неиспаваност као врло значајан фактор.

„Бејби блуз“ и постпорођајна депресија

Говори се и о такозваном „бејби блузу“ од којек пати скоро 80 одсто не само мајки, већ и очева, али се поставља питање која је то кључна разлика када жена треба да се обрати за стручну помоћ.

Рођење бебе увек изазива снажна осећања – узбуђење, радост, али и немир, стрепњу, бриге и страх. „Бејби блуз“ подразумева промене у расположењу које се манифестују повременом плачљивошћу, анксиозношћу, благом раздражљивошћу, умором, евентуално проблемима са апетитом и сном.

„Битно је запамтити да се ови симптоми јављају два до три дана након рођења бебе и трају до две недеље. Симптоми постпорођајне депресије су тежи, трају дуже, могу се јавити још за време трудноће, а наставити да се развијају након порођаја, па чак није необично да се први пут јаве и у периоду до годину дана од рођења бебе“, напомиње др Томић.

Мали број жена доживи екстремне промене у расположењу и понашању, али и у доживљају реалности. И то је постпартална психоза, једно ургентно стање у медицини и у психијатрији које је врло важно хитно збрињавати, истиче докторка.

Примећује ли окружење да мајка има проблем

Нажалост, по мишљењу Милице Марковић, околина често не примећује да са мајком нешто није у реду јер се подразумева да је мајка уморна, плачљива, раздражљива и слично.

„Жена која пати од постпорођајне депресије је често током дана плачљива и има нагле промене расположења. У њој је доминантан страх да је неадекватна мајка, да не може на прави начин да одговори на потребе своје бебе. Присутан је пад концентрације, због чега је мајци тешко да обавља неке уобичајене задатке, да доноси неке уобичајене одлуке. Ова жена, иако је веома уморна и присутан је тај пад животне енергије, али не треба осећати кривицу која се често јавља, односно по правилу постоји у постпорођеној депресији“, објашњава др Дарија Томић.

Жена која је родила дете, део своје животне енергије дала је новом бићу. Међутим, у случају постпарталне депресије, тај умор, тај пад енергије онемогућава понекад жену да устане из постеље, да се умије, да се очешља, да опере косу, а камо ли да одговори на захтеве новорођенчета. Она се повлачи од свог партнера, од своје породице, од својих пријатеља, све време се осећа кривом и осећа да из њене ситуације не постоји излаз.

Најважније је да жене знају да ће такво стање проћи

Милица Марковић пак напомиње да она није имала осећај кривице јер је беба била савршено збринута, али да с друге стране годину дана није била у стању да скува ручак.

„Мислим да су ми се прво јавили ти симптоми депресије, а онда је то повукло и ту неку анксиозност. Све нешто нормално што би требало да урадим мене је чинило нервозном. А околина, прво сам некако се љутила на њих што они то не разумеју, а онда сам схватила да ни ја то не разумем. Ни ја не бих разумела да нисам то све прошла, јер нас нико не едукује о томе. Ментално здравље је табу тема. То је како да кажем као кад бисте се наљутили на неког што је добио рак“, истиче гошћа Јутарњег програма.

На крају, највише јој је била важна подршка мајке и психолога који јој је рекао – проћи ће!

„Постпартална депресија не треба да се разуме као некаква карактерна мана или слабост. Она понекад може да буде једноставно компликација порођаја и врло је важно да се правовремено препозна да бисте се обратили за помоћ и добили адекватан третман који ће подразумевати разговор, али и одабир сигурних лекова из групе антидепресива, сигурних у смислу да могу безбедно да се користе и у трудноћи и у периоду након дојења“, наглашава др Дарија Томић.

У сваком случају, уколико мајке примете да симптоми „бејби блуза“ трају дуже од две недеље, да се не смирују већ да се погоршавају, да се јављају мисли да повреде себе или своју бебу, да се јављају суицидалне мисли, потребно је да хитно потраже стручну помоћ.