Такозвани амерички вирус пуни педијатријске ординације последњих недеља

Вирус који ових дана доминира код деце на енглеском језику се зове „hand, foot, mouth” болест и зато га пацијенти када чују сâм назив, сами прогласе „америчким вирусом“, објашњава докторка Јелена Митровић.

„Он се тако не зове у литератури. Имамо и овај српски неки назив за њега – БРНУ – значи, болест руку, уста и ногу. То је суштински вирусна болест која иде уз пратећи осип. Зато је нешто другачије од осталих вируса и зато се родитељи, наравно, више забрину када се баш овај вирус појави код њиховог детета“, додаје гошћа Јутарњег програма.

Родитељи се углавном одмах јаве лекару, напомиње докторка, просто јер се уплаше због појаве пликова око уста, на шакама и стопалима. Пликови могу да се појаве и на осталим деловима тела. Мада послоје и нешто другачије клиничке слике од ове класичне.

Важно је јавити се лекару на време

„Дете кад има алергију, кад има реакцију на било шта, оно нема температуру и нема никакве опште симптоме. Појаве се само те промене по кожи. Специфично за овај вирус су ти пликчићи. Понекад подсећају на варичелу“, објашњава докторка.

Родитељи не морају да знају да разликују која је вирусна инфекција у питању, већ је битно да се јаве педијатру који ће да постави дијагнозу и да препише терапију, наглашава др Митровић, посебно зато што ову болест изазивају две врсте вируса – коксаки и ентеровирус.

„Када родитељи чују коксаки, они се одмах уплаше да ће овај вирус напасти срце. Овај вирус изазива неки тип коксакија који нема никакве везе са срцем. Значи, ова група вируса не изазива миокардитис. Мислим да је то врло важно да се каже. Друго, пошто је вирусно обољење у питању, антибиотик за ову болест није потребан“, наглашава докторка.

За високу температуру се дају парацетамол или ибупрофен, а промене на кожи не треба стискати или цедити јер је сама течност у њиховој унутрашњости заразна, тако да родитељи треба да пазе јер могу и сами да се заразе, напомиње др Митровић.

Спречити да дете дехидрира и чекати да прође

Ову болест карактерише и губитак апетита, јер се пликови јављају и у устима и деци је гутање болно.

„Важно је родитељима нагласити да не брину. То што пар дана дети слабије једе, ништа се неће страшно десити. Али је битно да не дехидрира. Ова болест напада децу испод пете године живота. Знају и сами родитељи да што је дете млађе, већа је шанса да дехидрира. Важно га је само појити. Или што је најлепше за децу, могу слободно да узму сладолед“, напомиње др Јелена Митровић.

Ова болест траје од седам до десет дана, а преноси се изузетно лако и јако је заразна, тако да се може говорити о „вртићким епидемијама“ јер се преноси и капљично и преко заједничких површина, па је зато значајно повећати хигијену у заједничким просторијама.

Битно је да се сачека док не прођу све промене и док се не засуше пликови. Све до тада дете није спремно за колектив, наглашава на крају гостовања у Јутарњем програму др Јелена Митровић.