Савременом и правовременом терапијом против последица хемофилије

„Пошто је једна од манифестација хемофилијe - оштећење зглобова и крварење у зглобовима и мишићима, слоган је остао исти као и прошле године и шаље поруку пацијентима да они могу да, ако се адекватно лече и третирају, да могу да живе нормално и воде продуктиван живот“, рекао је за Клинику Наздравље Дејан Петровић из удружења хемофиличара Србије.

Хемофилија је наследна болест, и настаје услед мутације у људском геному. Последица је недостатак производње ефктивног фактора за згрушавање крви.

Процењује се да у свету са хемофилијом живи око 400 хиљада људи, а у Србији око 900, међу њима - 170. деце.

„Постоје различити облици болести крварења, најпознатија је хемофилија А, када недостаје фактор 8, и хемофилија Б, када недостаје фактор 9“, рекао је др Драган Мићић хематолог са Института за мајку и дете.

Објаснио је да су последице тога да се крварење продужава после повреда, и да је посебно компликовано крварење у зглобовима. Да би се избегао зачарани круг и пропадање зглоба, важна је редовна и адекватна терапија.

Зато су важне ортопедске интервенције, односно хирургија.

„Тиме што ће на предстојећем Београдском маратону учествовати и пацијенти кој су имали интервенције, шаље се порука да особе са хемофилијом и другим поремећајима крварења, уз један мултидисциплинарни приступ и свеобухватно лечење, могу да се врате нормалном функционисању, и да живе као и сви други“, нагласио је Петровић, и додао да се данас лекови примају и превентивно у оквиру савремених начина лечења.

Када је реч о симптомима, др Мићић каже да су то крварења – од благих и безначајних, преко модрица, крварења из носа, па до крварења из уста, и по живот опасна крварења (централни нервни систем, екстремитет, око…). Најчешћа су крварења у зглобове.

У Институту за мајку и дете, тренутно са хемофилијом је око 40 пацијената, а укупно са другим поремећајима згрушавања крви - око 70.

Савремене терапије су довеле до тога да може да се утиче на то да не долази до спонтаних унутрашњих крварења. Међутим, како др Мићић каже, и даље не постоји особа са хемофилијом која и даље повремено не крвари.

„Златни стандард је профилактичко давање лекова који би требало да обезбеде организму довољне залихе и капацитете за заустављање крварења. Ти лекови су одувек били супституција недостајећих фактора, а ми сада имамо концентрате који су нови, боље пречишћени, комфорнији, савременији, бољи за чување и давање, а од 2020, имамо револуционарну ствар у лечењу хемофилије А, а то је терапија која не подразумева давање фактора него специфичних антитела који премошћују тај недостатак и обезбеђују одређени заштите од крварења“, објаснио је др Мићић, и додао да су деца на профилактичким терапијама.