Истина о кофеину – течном злату, шта кафа „чини“ нашем телу

Називају је и течним златом, има различита дејства на наш организам. Некада се користила за побољшање концентрације у религиозним ритуалима. Данас је кафа пиће које је доступно свима на планети, а подаци кажу да се током дана широм планете попије око две милијарде шољица кафе.

Мешавина кафе коју називају „црна слоновача", добија се из измета слонова, и посебно је тражена у свету. Килограм ове кафе кошта око 2.200 евра.Нова студија указује да додавање мало млека које садржи протеине може повећати здравствене предности шољице кафе. 

Шта кофеин „чини" нашем телу?

Неке буди, некима краде сан, некима помаже у спортским активностима. Важно је знати колико шољица кафе на дневном нивоу прија сваком од нас. 

Шта знамо о дуплом еспресу, који попијемо ујутру и његовом утицају на наше тело. Како и колико он делује на наш организам? 

Ефекти које кафа оставља на наш организам могу почети и са првим удисајима ове магичне ароме. Удисање мириса кафе може побољшати памћење и стимулисати будност, према студијама из 2019. године. Испитаници су били бољи у решавању тестова аналитичког резоновања после узимања кафе.

„Неке од студија веће дозе кофеина пореде са плацебом, јер ефекат кофеина побољшава перформансе", рекао је др Мајк Т. Нелсон, истраживач и специјалиста за перформансе, коаутор студије Међународног друштва за спортску исхрану.

Студија из 2008. године показала је да се ефекти кафе могу јавити само 10 минута након првог гутљја, а за 45 минута концентрација кофеина у крви је на максимуму.

Како нас кафа буди?

Кофеин делује као стимуланс централног нервног система и чини нас буднијим и фокусиранијим, али потенцијално и раздражљивијим и анксиознијим. Све то има везе са аденозинским рецепторима нашег тела , који помажу да се регулишу откуцаје срца, проток крви и циклус спавања и буђења. 

Када се аденозин - органско једињење које се природно јавља у вашем телу - веже за ове рецепторе, он покреће физиолошке одговоре који доводе до смањења ћелијске активности, често промовишући поспаност и сан.

Кофеин може „преварити" наше нервне ћелије и везати се за њих, спречавајући аденозин да делује. Ово изазива повећану будност нашег организма, а истовремено омогућава да стимулацију неуротрансмитера мозга (као што је допамин) да „подивљају". 

То га чини појачивачем расположења за многе људе, али такође може довести до анксиозности након великих доза. 

Студија о бициклистима аматерима из 2020. показала је да је кафа побољшава спортске перформансе у просеку за 1,7 одсто, као и памћење и визуелно-просторно резоновања. Због тога, се спортистима препоручује узимање кофеина у таблетама, јер се тако лакше контролише унос кофеина.

Када је време да се престане са "пијењем" кафе?

Кофеин се у нашем телу задржава око пет сати, па се не препоручује да кафу пијете у вечерњим сатима. Неколико истраживача истакло је да испијање кафе може довести до срчаних проблема, као и појаве карцинома. Ипак, пар шољица кафе на дневном нивоу је у реду.

У мета-анализи опсервационих студија из 2016. утврђено је да конзумација кофеина смањује ризик од депресије, док је финска студија из 2010. године истакла да је веза била слабија када су се конзумирала друга пића са кофеином - што сугерише да у кафи постоји нешто посебно што може утицати на расположење. 

Једна теорија је да су то антиоксиданси, јер они имају тенденцију да корелирају са смањеним стресом у целини. Кафа такође може помоћи у сагоревању масти, али је најефикаснија у комбинацији са вежбањем.

„Да бисте се решили масти, морате да је одвојите од ћелије, а затим да је сагорите. Кофеин повећава липолизу", истакао је др Нелсон.

Важно је истаћи да је и начин на који пијемо кафу битан. Шољица кафе на брзину, пре јутарњег тренинга даје енергију.

Студија објављена 2020.године која је пратила више од 500.000 здравих људи који пију кафу током периода од две деценије, показала је да они који пију филтрирану кафу имају нижу стопу артеријских болести и мању смртност. Аутори студије су закључили да се супстанце које могу повећати ЛДЛ холестерол - „лоше" кафе, могу уклонити помоћу филтера.

Шоља нефилтриране кафе обично садржи око 30 пута већу концентрацију супстанци које подижу липиде у поређењу са филтрираном кафом.

„Постоје неке студије које показују да кафа може да убрза метаболизам глукозе ако се пије у великим количинама.Попити највише три шољице кафе током дана је у реду. Препоручљиво је да кафа буде филтрирана или тамно пржена, јер има мању количину кофеина.