Реуматоидни артритис није болест старијих, једно од хиљаду деце оболи од ове болести

Када се говори о реуматским болестима деце у ширем смислу, то је огроман број болести које се могу различито манифестовати, првенствено на зглобовима, али и на различитим унутрашњим органима, објашњава докторка Сушић.

„Јувенилни идиопатски артритис је болест која је првенствено локализована на зглобовима и јавља се у нешто каснијем узрасту, мада је мој најмлађи пацијент има нешто мање од годину дана и није још био ни проходао“, наглашава гошћа Јутарњег програма.

Узрок ове болести која је у суштини аутоимунска, као и већина реуматских болести деце запаљенског типа, још увек није откривен. Истраживања показују да интеракција неких спољашњих фактора са генетском предиспозицијом доводи до манифестне болести. Од спољашњих фактора најчешће се од родитеља приликом узимања анамнезе добија информација да је дете пало. Међутим, деца често падају и не долази код сваког детета до развоја упалног процеса у том зглобу. Једно од хиљаду деце болује од артритиса.

„Затим, вирусне инфекције су један од узрочника, а такође је врло важан и стрес. Имали смо велики број мале деце чије су мајке биле или труднице или су се недавно породиле, када се појавио артритис код старијег детета. Може да буде и стрес на крају школске године, када код старије деце долази до поновних манифестација, уколико су претходно имали болест која је била санирана“, додаје др Сушић.

Симптоми

За симптоме код млађег детета родитељ је тај који наводи податке и оно што најчешће могу да примете код мале деце, пошто је то углавном локализовано у највећем проценту случајева на колену или неком крупном зглобу, јесте да је дете ујутру нерасположено, раздражљиво, храмље, да тражи да га носе, пре него што се уопште појави оток који је практично немогуће превидети, напомиње докторка.

Тренутно се зна за седам подгрупа јувенилног идиопатског артритиса и свака има своје карактеристике, а код једне од тих подгрупа артритиса се, поред упале зглобова, могу јавити и упале унутрашњих органа – срчане овојнице, плућне овојнице или трбушне. Висока температура, промене на кожи.

„Међутим, оно на шта бих скренула пажњу то је захватање предњег сегмента ока. То је једна хронична упала на оку коју родитељ не може да примети. Дете, наравно, и нема симптоме и не зна да их каже и зато у моменту када се посумња на артритис, обавезно тражимо специјалан офталмолошки преглед којим то може да се открије“, наглашава докторка.

Код старије деце је лакше поставити дијагнозу јер могу да кажу шта их мучи. Најчешће је у питању јутарња укоченост зглобова, али не толико бол који није доминантан симптом, већ укоченост и проблем обављања свакодневних активности.

Лечење

Прва терапија коју може и педијатар да укључи је антиреуматик који се даје у количини према телесној маси детета. Уколико то не помогне још у фази дијагностичког поступка, дају се инјекције у упаљене зглобове.

„Затим имамо такозвану базичну терапију или лековима који мењају ток болести, а уназад двадесета година примењује се и биолошка терапија која се даје у Универзитетској дечјој клиници. Ефекти ове врсте терапије су изузетни, јер су то лекови који заиста брзо делују и механизам њиховог дејства јесте другачији него конвенционална терапија. То су лекови синтетисани из протеина људске крви. Две трећине пацијената на срећу одговори на базичну терапију, али једна трећина мора да прими биолошку“, истиче др Гордана Сушић реуматолог у Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој.