Плесом или игром са децом и љубимцима „поништите" целодневно седење

Провођење много времена седећи није добро за здравље, али колико је вежбања потребно да бисмо се супротставили негативним здравственим ефектима целодневног седења? 

Истраживања сугеришу да би то требало да „реши" активност у трајању од 30 до 40 минута дневно, и то она „која ће нас презнојити". 

До 40 минута „физичке активности умереног до снажног интензитета" сваког дана је отприлике права „количина" да уравнотежите десет сати седења, каже истраживање, иако било каква врста активности, па и стајање могу бити од помоћи. 

Тврдња је заснована на студији мета-анализе објављеној 2020. године која анализира девет претходних студија, укључујући укупно 44.370 људи у четири различите земље, чија је активност била константно праћена. 

Анализа је открила да је ризик од смрти међу онима са седалним начином живота растао како се смањивало време проведено током физичке активности умереног до интензивног интензитета.

„Код активних појединаца који имају 30 до 40 минута физичке активности умереног до снажног интензитета, повезаност између дугог седења и ризика од смрти није значајно другачија од оних који седећи проводе врло мало времена", објашњавају истраживачи у свом раду.

Другим речима, редовно практиковање активности као што су вожња бицикла, брзо ходање или баштованство, може смањити ризик од раније смрти, односно анулира ваше вишечасовно седење, показује веза и анализа прикупљених података хиљада људи у више истраживања.

Предност овог конкретног дела истраживања је у томе што се ослањало на релативно објективне податке са уређаја за ношење, захваљујући којима су учесници и праћени - а не на податке које би сами учесници пријављивали.

Боље било каква него никаква физичка активност 

Часопис British Journal of Sports Medicine је такође објавио специјално издање које садржи и студију и ревидиране смернице, које у обзир узимају анализе података из више истраживања, почев од 2020. године.

„Како је у наведеним смерницама наглашено, сва физичка активност се рачуна и било која њена количина је боља него ниједна активност", рекао је истраживач утицаја физичке активности на здравље Емануел Стаматакис са Универзитета у Сиднеју у Аустралији који поручује да људи увек могу да учине нешто како би заштитити своје здравље и надокнадили штетне ефекте физичке неактивности.

Истраживање засновано на праћењу учесника „фитнес тракерима" је углавном у складу са смерницама Светске здравствене организације из 2020, које препоручују 150 до 300 минута активности умереног интензитета или 75 до 150 физичке активности јачег интензитета недељно - да бисмо се супротставили последицама дугог седења.

У наведено време урачунајте и активности као што су ходање уз степенице, играње са децом и кућним љубимцима, јога, плес, обављање кућних послова, шетња и вожња бициклом...

Истраживачи саветују да почнете са мањом нинутажом, док не достигнете постепено препоручених 30 до 40 минута активности по дану.

Међутим, давање универзалних препорука је проблем имајући у виду разлике код појединаца, као што су године, хроничне болести...

Ипак, оквир од око 40 минута активности уклапа се са добијеном минутажом у бројним сличним истраживањима.

„Иако нове смернице одражавају резултате све бољих научних метода, још постоје неке празнине у нашем знању. Још нам није јасно, на пример, где је тачно граница за 'превише седења'. Али, ово је поље истраживања које се брзо развија и надамо се да ћемо још конкретније одговоре и смернице имати за неколико година", рекао је Стамакис.