Професор Ђорђевић: Промена пола није хир

Професор Мирослав Ђорђевић се трансродном медицином бави већ 30 година, а започео је 1992. године са професором Савом Перовићем који је био пионир ове врсте хирургије не само у земљи, већ и у свету.

„Нико то не жели из неког хира. То су трансродне особе које се рађају као такве и које кроз своје детињство пролазе кроз једну врсту проблема прихватања свога тела, односно својих гениталија. Током детињства и током пубертета, ствари се кристалишу, где на крају имамо потпуно сигурну визију тих особа које једноставно не могу да живе у својој кожи, са гениталијама са којима су рођени“, објашњава професор.

У појединим државама света ово се третира као болест, а у међународној класификацији болести постоји и шифра за ову врсту поремећаја. Међутим, ради се о врсти урођеног поремећаја идентитета, дисфорије у којој се особа са тиме рађа и кроз најраније детињство стиче се потврда на основу информација од особе, од родитеља, од околине, да тој особи стварно треба помоћи и омогућити да нормално живи, напомиње др Ђорђевић.

Последњих година, захваљујући пре свега медијима, све већи број младих трансродних особа се охрабрује да изнесе своје проблеме.

„Данас, просечна старост наших трансродних особа који се јављају за операцију конверзије гениталија је око 23 године. Пре 20 до 25 година то је било преко 50 година“, истиче професор.

Друга ствар јесте и то да је у свету, а и код нас, дошло је до пораста инциденце, односно броја трансродних особа у укупној популацији. У нашој земљи, на пример, додаје гост Јутарњег програма, у последњих 10 година, имали смо седам до осам особа годишње које су пролазиле кроз транзицију гениталија, а сада већ има 13 до 14 годишње.

Пре коначне транзиције тим стручњака је укључен у припрему

Београдски тим стручњака који се бави овом врстом транзиције веома је познат у свету и постоји скоро 30 година. Тим чине психијатри, психолози, ендокринолози, социолози, правници и на крају хирурзи који настоје да кроз једну правилну евалуацију дођу до закључка да би финална транзиција, а то је корекција гениталија, била исправна.

Уобичајени процес траје око годину, годину и по дана са психијатрима и психолозима. После тога, особа почиње да прима хормонску терапију, односно да прима хормоне оног пола ка ком тежи. То доводи до промене тела које се прате око годину дана.

„Ако се све испуни и поклопи према стандардима које је дефинисала Светска организација за трансродну медицину, ми онда одлучујемо и почињемо да разговарамо о финалном кораку, односно оперативном лечењу“, додаје професор.

Доктор Ђорђевић наглашава да трансродне особе нису психијатријски болесници, већ пролазе кроз психијатријску евалуацију како би било потврђено њихово стање и како би лекари били сигурни да су у питању особе којима могу помоћи и омогућити живот онаквим каквим га они замишљају, закључује гост Јутарњег програма, проф. др Мирослав Ђорђевић.