Мигрена код деце – шта су окидачи и каква је терапија

Мигрена код деце још увек представља велику непознаницу. Код деце, али и код родитеља, она често изазива страх. „Нешто ми лупа у глави“ или „куца ми срце у глави“, то су најчешће реченице којима деца описују тегобе и бол који осећају.

„Први пут се пожалила на јак бол у чеоном делу. У први мах сам помислила да је то избегавање дечјих обавеза, али с обзиром на то да се понављало на неких недељу дана, упалио ми се аларм у глави. Почела сам да истражујем. Када сам кренула да истражујем, у консултацији са докторима, схватила сам да постоји могућност да је у питању дечја мигрена“, каже родитељ Радмила Павловић Милошевић.

Како се манифестује 

Мигрена се код деце најчешће манифестује јаком, пулсирајућом главобољом у пределу чела, очију и слепоочница, а све је праћено мучнином и повраћањем.

Дели се на два облика: мигрену са ауром и без ауре. Ауре могу бити визуелне, са бљесковима светлости или линијама у видном пољу. 

„Један читав дан, пре него што ће почети главобоља, дете се жали на учестало зевање, умор, поспаност, има честе промене расположења, чак исказује агресивност и депресивност, појачану потребу за уносом слаткиша или течности“, указује проф. др Јасна Јанчић, неуропсихијатар. 

Каква је терапија 

Будући да специфични тестови за препознавање мигрене не постоје, лекар једино детаљним неуролошким прегледом и разговором са дететом и родитељем може да постави дијагнозу и одреди одговарајућу терапију. 

„Уколико говоримо о акутној терапији, можемо се одлучити за такозвану стратификовану терапију, где ћемо у зависности од јачине бола дати и одређену врсту лека или се, пак, одлучити за терапију корак по корак: где ћемо прво ићи блажим лековима, као што су ибупрофен или бруфен“, објашњава докторка Јанчић.

Додаје и да уколико главобоља не прође, прелази се на триптане, специфичне лекове, који поред тога што доводе до престанка мигрене спречавају и другу симптоматологију: повраћање, мучнину, фото и фоно-фобију. 

Шта су окидачи 

Окидачи за мигренозни напад, осим наследних склоности, могу бити и промене у свакодневној рутини - прескочен оброк, претерана физичка активност, недовољно сна, дехидратација или стрес.

У борби против мигрене, хроничног обољења које почиње у детињству и може да траје читав живот, од помоћи су здрав начин живота, адекватна терапија и едукација родитеља.