Чувајте се високе траве, заражени крпељи вребају

Др Славица Марис, епидемиолог Градског завода за јавно здравље, начелник јединице за заразне болести каже да би најбоље било избегавати боравак на неуређеним зеленим површинама, јер крпељи опстају на ниском растињу до метар и по висине.

Наравно, ногавице и дуги рукави помажу, а за непокривене делове тела треба користити репеленте.

„Веома је важно прегледати тело након боравка у природи, јер крпељ може да се задржи на кожи сатима, па и данима пре него што пронађе погодно место да убоде“, наводи Марисова.

Што раније откривање крпеља на кожи, јер чак и крпељ заражен бактеријом има много мање шансе да пренесе болест у првих 24 часа.

Уколико пронађете крпеља на кожи, др Славица Марис апелује да никако не треба премазивати место убода алкохолом или уљима.

Што се самог вађења крпеља тиче, најбоље је отићи код доктора, али  се то може урадити и код куће.

„Дезинфикованом пинцетом га треба ухватити што ближе кожи и рилици и полако вући према горе. Уколико неки део остане и даље у кожи, никако не требате сами да вадите, већ правац у прву амбуланту“, објашњава Марисова.

Уколико се око места убода формира прстен то најчешће значи да је крпељ био заражен.

Класични симптоми лајмске болести су умор, малаксалост, болови у мишићима и зглобовима. Уколико се болест развије може захватити нервни систем и срце.

„Терапија за лајмску болест су антибиотици. Наравно, боље је што пре почети са лечењем да се болест не би проширила. Терапија антибиотицима дуго траје, од три до четири недеље“, истиче докторка.