Напредак у лечењу мултипла склерозе - како је брже открити

Често се не види да је неко оболео од мултипле склерозе, макар на почетку болести, а она је тиха и  прогресивна. Најчешћи и највећи проблем је, указује за РТС неуролог Јелена Друловић, проблем с ходом и отежано коришћење руку.

Додаје да, међутим, често људи имају симптоме који нису видљиви: изузетан замор, проблеми с контролом мокрења и столице, агресивност, депресивност анксиозност, проблеми с памћењем, пажњом, концентрацијом. 

То су све и аларми да се потражи помоћ лекара.

Да ли је корона отежала дијагностику

Друловићева је истакла да је Србија пре око годину и по дана прихватила најсавремнији светски концепт "здравља мозга" који подразумева очување ткива мозга код особа с мултипла склерозом, како би оне могле да функционишу.

Суштина је да се правовремено постави дијагноза и започне лечење.

Уз подршку Министарства здравља направили су заједнички стандард како да се дијагностика спроводи, што је уједначено на нивоу целе Србије и примењује се и у време коронавируса.

"Били смо заиста посвећени тим пацијентима и мислим да није постојао проблем. Они су до нас могли да дођу без обзира на ковид и не мислим да смо каснили у постављању дијагнозе", сматра Друловићева.  

Приоритет за магнетну резонанцу

Објашњава да према том концепту, дијагнозу треба да поставе најдуже од четири до осам недеља, од момента када су се тегобе појавиле код пацијента, односно од њиховог јављања неурологу.

"Мислим да сада то постижемо и зато што је један од кључних параметара спровођење прегледа магнетном резонанцом мозга, кичмене мождине. У том смислу смо добили подршку од Министарства да ће наши пацијенти моћи по приоритету, у року од месец дана од јављања да обаве преглед магнетном резонанцом", нагласила је докторка.

Такође, истиче да је терапија апсолутно кључна и да се зато инстистира да се дијагноза постави што пре и да терапија почиње најдуже до два месеца од постављања дијагнозе.

Нажалост, и у Србији и у свету је постављање дијагнозе трајало и до две године. 

Опоравак пацијента

"Код нас је постигнут револуционарни напредак и сада одмах по постављању дијагнозе пацијенти добијају терапију. Сада се у Србији три пута више лечи пацијената него што је то било пре две године", указала је Друловићева.

Најновији лек који је сада стављен на листу Републичког фонда за секундарну прогресију је, наглашава, једино што је недостајало за лечење Б категорије пацијената. 

"Нажалост за сада нема лекова да повратимо пацијента у оно стање у којем је био, али можемо да га опоравимо", прецизирала је.

Када је реч о вакцинацији против коронавируса, истакла је да прате ставове у свету, као и какве су препоруке у нашој земљи.

Сматра да четврту вакцину треба да приме пацијенти који примају имуно-супресивне терапије, којих је и код нас сада већи број, те да су они кандидати за ту вакцину.