Сезона полена је почела, тегобе са дисањем не морају бити знак ковид инфекције

Крајем фебруара, од јаких и умерених алергена у ваздуху забележена је висока концентрација полена јове, леске и чемпреса. Тако је почела пролећна сезона алергија за коју је карактеристично цветање дрвећа.

Како наводи др Жикица Јовичић, алерголог и имунолог Клиничког центра Србије, последњих година је уочљиво да се полен појављује нешто раније.

„Како су зиме све топлије, све раније и раније креће сезона полиенације, односно вегетација креће раније. С друге стране, једна од последица је и то да се продужава сезона, тако да је и у другом делу године, када се јавља амброзија, и ти периоди трају све дуже и дуже“, напомиње др Јовичић.

Истраживања која су рађена у Америци показују да сезона траје 17 дана дуже него што је то било до пре само десетак година. То је тренд који је забележен у целом свету и последица је глобалног загревања.

Како разликовати алергију од ковида 19

„Код алергија никада нема пратећих симптома слабости, малаксалости, ломности, повишене температуре. С друге стране, гушење које се појави у склопу инфекције ковид која већ захвата плућа пнеумонијом је константно. За разлику од астматичних тегоба које се јављају у нападима, са свирањем у грудима које престају спонтано или уз терапију, код ковида тога нема. Када се појави гушење значи да је присутна већ доста озбиљна клиничка слика“, наглашава алерголог.

У почетним фазама ковида који захвата горње дисајне путеве, односно нос, ту је мало теже разликовати од алергије. Међутим, код ковида је – и без јасно запушеног носа и кијања у серији, које је промптно код алергија, и појачане секреције – наглашенији губитак чула мириса, мада се код соја омикрон не примећује тако често губитак чула мириса, као код ранијих сојева, додаје алерголог.

Време је да се крене са терапијом

Доктор Јовичић напомиње да су се хронични пацијенти већ јавили за помоћ, пре свега зато што је са терапијом боље почети пре него што се развију симптоми.

„За оне којима се први пут појавила алергија радимо дијагностику и наравно, укључујемо терапију“, додаје гост Јутарњег програма.

У дугогодишњим студијама ,које су радили студенти медицине и 33 године пратили развој алергија код пацијената, утврђено је да тек у дужој еволуцији долази до смањења симптома алергије, после неких двадесетак и више година.

„Међутим, много чешће долази до појачавања симптома, посебно у првом делу. Такође, обично крене са симптомима који захватају горње дисајне путеве, кијање, цурење из носа и сузење, па се онда, колоквијално речено, спушта на доње дисајне путеве, почиње да се јавља гушење са свирањем у грудима, а то је битно да препознамо и превенирамо“, истиче др Јовичић.

Такође је примећено да се код пацијената који нису лечени, из године у годину повећава број алергена, односно полена, на које су осетљиви.

Епидемија алергија

Термин епидемија се обично користи за инфективне болести, али је последњих година број пацијената који имају проблема са алергијама у таквом порасту да имају епидемијске размере.

„Стил живота који подразумева бројне промене у нашем окружењу и у нашим навикама, довео је до тога, поготово у Западној Европи, да дође до експлозије алергијских болести, поготову код деце. Приметно је и да старија популација, која раније није имала проблеме, све чешће се јавља у четрдесетим и педесетим годинама по први пут са симптомима алергије“, напомиње др Жикица Јовичић.

Ко се променио – природа или ми

Дошло је до промена и у нашем организму изазваних променама у животној средини. Теорија хигијене је једно од могућих објашњења које тврди да смо избацили бактерије и да је наш имуни систем почео неправилно да се развија и на тај начин потенцира алергијске реакције.

Живимо у све стерилнијем окружењу, што није позив да се смањи хигијена, напомиње доктор, јер је хигијена помогла да се искорене неке друге болести, али ово би био један мали дуг том „напретку“.

С друге стране важан фактор је и  загађење.

„Када чистом честицом поленовог зрна покушавате да изазовете алергију, успешност је пет одсто, али са поленским честицама које су у граду, третиране издувним гасовима и другим гасовима, успешност је 40 одсто. Али изгледа да је мултифакторијално и да више ствари, уз генетску предиспозицију, доводи до испољавања алергија“, закључује др Јовичић.

Алерголог наводи да је март месец у којем почиње сезона поленских алергија и упућује све оне који имају овај проблем да прате сајт xeco.info где могу да се обавесте од дневним варијацијама у концентрацији полена за различито дрвеће, како би прилагодили своју терапију у договору са лекаром.