Тешко питање за сваког родитеља - како разумети понашање тинејџера без фрустрација

„У питању је савршено природан процес", рекла је Лиса Дамур, клинички психолог из Охаја, која је специјализовала област развоја тинејџера. У годинама између умиљате привржености детињству и родитељима, и самодовољности које карактерише одрасло доба, тинејџери могу изазвати поприличну главобољу онима који их воле.

„Искушавају стрпљење чланова својих породица тако што се више свађају, мање анализирају ризике и изгледа да заузимају себичнији став. То често доводи до тога да њихове породице уводе јача и већа ограничења, казне, праћење", објаснио је Џон Дафи, клинички психолог који ради у Чикагу.

„Али стереотип да су тинејџерске године најгоре је неправедан, а овај период пробања нових ствари, преузимања нових перспектива и самосталног откривања па и посртања је кључан за успешно одрастање адолесцената", рекла је Тина Брајсон, терапеут у Пасадини, Калифорнија.

Правила и поштовање су и даље важни, али ако чланови породице могу јасније да схвате шта се дешава у глави тинејџера, могу помоћи својој деци да се ефикасније снађу у телу које носи одрасло доба.

„Ако им поставимо високе стандарде или разговарамо са њима као најбољом верзијом њих самих, имамо тенденцију да то добијемо од њих", рекла је Дамурова, која је написала књиге „Под притиском: Суочавање са епидемијом стреса и анксиозности код девојчица" и „Вођење тинејџерке кроз седам транзиција у одрасло доба".

Разликовање од одраслих 

Обележје тинејџерских година је и индивидуализација, што значи да они израстају из једног члана породице и, учећи, постају индивидуе за себе и чланови шире заједнице. Тај процес често укључује и самодефинисање код тинејџера, тада желе да постану другачији од осталих, а нарочито да су другачији од одраслих.

„Део разлога због којих се адолесценти одвајају и удаљавају од родитеља углавном није зато што их не воле, иако можда то некад и кажу, него то што покушавају да утврде ко су, и знају да то што постају - мора да буде нешто другачије од маме и тате", рекао је психолог Џон Дафи.

Колико год било тешко, родитељима се саветује да то не схватају лично, већ да схвате да њихово дете расте, али и да знају да им је у томе потребна родитељска љубав и разумевање.

„Оно што можемо да урадимо је да им увек дајемо до знања да смо као породица у једном тиму и да ће се они увек уклопити у породицу и бити део ње", рекла је др Хина Талиб, специјалиста за адолесцентну медицину и сарадница у Дечјој болници у Монтефиореу у Бронксу, Њујорк.

Склоност ка ризиковању 

Истина је и да тинејџери имају склоности ка ризичном понашању. „Они могу натерати оне који брину о њима да уздишу од фрустрације или гризу нокте од страха, али тинејџери морају да ризикују", рекао је Дафи.

„То је важна фаза развоја адолесцената, где они уче да разумеју ризике и опасности предатора око себе, као и сопствене способности и ограничења, додала је др Брајсон.

„Они тестирају сопствене нивое компетенције и издржљивости у свету који их окружује", рекао је Дафи. Давање вашим тинејџерима до знања да сте ту ако „загусти", и показивање да верујете у њихово доношење одлука су важни начини да им помогнете да се припреме да заиста преузму те ризике.

Када због вашег тинејџера закасните на посао јер је остао у купатилу додатних 30 минута или јер је плакао пошто није добио нове најскупље патике, покушајте да о свом детету не размишљате као о себичном, саветују психолози.

„У тинејџерском добу први пут почињемо да имамо јака осећања самосвести, да примећујемо себе у поређењу са онима око нас, и бринемо се да се можда нећемо уклопити, рекао је Џон Дафи.

„Ваш посао као одрасле особе са пуно љубави према детету, није да критикујете или сломите осећања вашег тинејџера, за која Вам се чини да су у центру свих збивања, већ да покушате да потврдите та осећања, и да их разумете, рекла је др Талиб.

„Можете подсетити свог тинејџера на његове предности и способности, а себи треба да признате да је ово тежак период у њиховом животу. Важно је третирати тинејџере као љубазне, способне људе, какви они заиста могу бити, и бити саосећајни када посустану, саветује др Лиса Дамур.