Зашто се Вијагра у Немачкој издаје само на рецепт?

Један експертски одбор Савезног института за лекове и медицинске производе управо је одбио захтев да се укине обавеза рецепта за вијагру - то се односи  и на  копије које садрже силденафил. Коначну одлуку доноси Министарство здравља, али оно обично следи одлуке надлежног одбора.

Фармацеутска индустрија и удружења апотека дуго траже укидање рецепта за ове финансијски потентне производе. Амерички Фајзер је само 2019. широм света продао вијагре за безмало пола милијарде долара иако је заштита патента истекла још 2012. па је на тржишту безброј генеричких пилула са сличним дејством.

Ти производи су у слободној продаји у многим европским земљама попут Србије, Пољске, Велике Британије, Шведске и Норвешке. У некима од тих земаља је неопходно да апотекари буду додатно школовани како би могли да компетентно саветују купце.

„То нису бомбоне које се гутају тек тако", каже Урсула Зелерберг, портпаролка Савезног удружења немачких апотека. „Саветовање од стране школованих фармацеута је неопходно као и код других медикамената."

То и јесте један од аргумената апотека: на црном тржишту се ове чудесне пилуле продају без икакве контроле, а лако их је поручити и преко интернета.

Весник срчаног удара

На црном тржишту су производи лошег квалитета, каже професор Франк Зомер, председник Немачког друштва за мушкарца и здравље. Он каже да су испитивања 22 производа прибављених преко интернета показале да у 80 одсто њих састав није као што је наведен у опису. „Било је оних код којих је доза четири пута виша", каже Зомер.

Према речима Зомера, такви производи при редовној употрерби доносе огроман ризик од срчаних оштећења. Неки други препарати су, додаје, имали и трагове тешких метала.

Из Немачке се вијагра може поручити из иностранства по високој цени од 60 евра за четири таблете.

Професор Зомер даје главни аргумент што се вијагра и даље издаје само на рецепт: еректилна дисфункција код мушкараца често указује на озбиљне проблеме попут дијабетеса или срчане тегобе. А то се не решава једном пилулом.

„Ако је еректилна дисфункција узрокована проблемима са крвним судовима, она је весник срчаног или можданог удара. Прегледом крвних судова то можемо обично да установимо осам година унапред. То је довољно времена да се нешто предузме. Али, ако се уопште не иде лекару, онда немамо ту прилику", каже Зомер.

Ако се болест не лечи, и еректилна функција се погоршава. „Тако могу да се оштете нерви, читава инфраструктура пениса, крвни судови који воде до њега", набраја Зомер. Ако се не отркије узрок, мушке патње само су све веће.

„Зато је потребна све јача доза да би се дошло до ерекције. Све док ни најјача доза више није довољна. Ако се тек тада оде лекару, често је прекасно за излечење", закључује професор.

„Дар са неба"

Још један разлог је што пацијенти често не знају какав ефекат може имати комбиновање других лекова и вијагре. Рецимо, лекова за срце од којих неки имају нитрате који се лоше подносе са силденафилом. У комбинацији могу водити драматичном паду крвног притиска, а то може одвести и у смрт.

Професор Зомер ипак откриће силденафила од стране Фајзера назива „даром са неба". Јер, свеприсутна плава пилула је допринела да се о проблемима са ерекцијом отвореније прича, као и да се овај феномен подробније испита.

„Тек тако се показало да стање крвних судова пениса може да предскаже инфаркт. И шећерна болест се од тада раније дијагностификује", каже он.

Осамдесетих година се, прича Зомер, веровало да 90 одсто проблема са ерекцијом долази из психе. „Данас наука каже да је обрнуто: 80 до 90 одсто проблема имају телесне узроке, а тек онда на то долази страх од заказивања".