Могућност стајања на једној нози знак је доброг здравља

Могућност стајања на једној нози повезана је са добрим нивоом физичке активности и смањеним ризиком од падова, али и са квалитетом и дужином живота.

Немогућност одржавања равнотеже 20 секунди или дуже док стоје на једној нози и код иначе здравих људи повезана је са повећаним ризиком од оштећења малих крвних судова у мозгу и смањеном способношћу разумевања појмова.

Трудноћа, менопауза, хронична болест и одлазак у пензију такође утичу на нашу снагу и равнотежу и способност да останемо усправни, углавном због начина на који утичу на нашу способност и мотивацију да се бавимо редовном физичком активношћу.

Дуги периоди седења или лежања током дана повезани су са мањом снагом мишића, ризиком од падова, понекад и без обзира на количину физичке активности умереног или снажног интензитета коју неко упражњава. Људи који седе дуже време имају већу вероватноћу да развију дијабетес типа 2, већи обим струка и гојазност.

Зашто је важно стајање на једној нози

Подаци показују да се време током кога људи могу да стоје на једној нози мења током година како за мушкарце, тако и жене – а немогућност достизања циљаног времена за одговарајућу старосну групу може указати на постојање неких здравствених проблема.

Људско тело, када стоји усправно, инхерентно је нестабилно. Имамо веома малу тачку ослонца у односу на своју висину и ширину. Када смо доброг здравља, ослањамо се на наш централни и периферни нервни систем да интегрише све информације које долазе из наших чула за равнотежу (очи, унутрашње ухо и повратне информације од мишића и зглобова). Затим ангажујемо праве мишиће (стопала, глежњеве, ноге и мишиће стомака и леђа, понекад чак и мишиће руку) у право време да бисмо извршили неопходна прилагођавања свог држања како бисмо остали усправни.

Што смо физички активнији, већа је вероватноћа да ћемо имати добру равнотежу и, наравно, опште физичке, психолошке и друштвене користи.

Вежбајте стајање на једној нози

Можете побољшати своју способност стајања на једној нози у било ком животном добу и побољшати равнотежу.

Стајање на једној нози може бити још изазовније ако затворите очи док то радите. Ово је вредно вежбања јер помаже у нашој дугорочној способности одржавања равнотеже и смањује ризик од пада. Са отвореним очима тело постаје лењо и ослања се на вид да нам помогне да одржимо равнотежу. Ако зажмуримо, друга чула ће боље да раде. Већина људи затворених очију може стајати на једној нози много краће него када су им очи отворене. Зато је добро у близини имати нешто за шта ћемо се придржати.

Такође, постоје докази да старијима од 70 година, ако стоје на свакој нози по минут, три пута дневно, то може помоћи и у побољшању густине костију кука. Јача минерална густина костију кука значи да је мања вероватноћа од прелома ако падну.