Храна која (ни)је добра за повишену температуру

Данијела Масловарић је потврдила оно што већина користи када има повишену температуру – а то је да је пилећа супа тада заиста корисна и објаснила је да је то због тога што она садржи аминокиселину цистеин.

„Ова супица је одлична и ако дете уз температуру има и неку респираторну инфекцију тада супица помаже да се разбије слуз у бронхијама. Такође може да врати у нормалу крвну слику, када су поремећени леукоцити и неутрофили, односно параметри у леукоцитарној формули“, навела је.

Осим тога, супица је пуна електролита, минерала, витамина и протеина тако да је то једна комплетна намирница за све старосне групе.

Не заборавите на рехидратацију

Када имамо повишену температуру веома је важно да уносимо довољно течности, зато што се са скоком температуре појачава и знојење па се тако губе електролити. Након тога битна је рехидратација, па нутрициониста препоручује воду, неки благи воћни сок, благи воћни чај.

Осим течности, нутриционисткиња препоручује и каше у које убраја пшенични и кукурузни гриз, односно паленту, овсену кашу припремљену са млеком или водом, јер су ово намирнице које не оптерећују дигестивни тракт, како наглашава.

Од поврћа је препоручљиво узимати оне благе врсте, као што су тиквице, шаргарепа, кромпир, спанаћ, млади грашак и боранија.

Осим меко куваног јајета, може се користити и тврдо кувано јаје, јер је свакако важан унос протеина, међутим пржено јаје није препоручљиво.

Данијела Масловарић је објаснила да је повишена температура катаболички процес који утиче на губитак протеина, па због тога треба да надокнадимо тај оптималан унос протеина и то би требало да буде један грам протеина по килограму телесне масе, што је и општа препорука за унос протеина.

Када је реч о млечним производима, савет је да се првенствено узме оно што од млечних производа највише прија.

Избор воћа треба да падне на тзв. блаже воћке, док је банана богата калијумом који се такође губи са повишеном температуром.

„Препорука је да воће буде зрело, а осим свежег воћа оно може да се да и у облику пиреа, компота, џема, пекмеза и сока. За поврће је препорука да буде термички обрађено, најбоље барено и то у облику неке лагане чорбице или у облику пиреа“, саветује нутриционисткиња.

Пилеће и ћуреће месо даје се само ако температура не прелази 38 степени и то због оптерећења дигестивног тракта, као и због тога што месо може да повећа унутрашњу температуру.

„Ако температура пређе 38 степени Целзијуса онда се месо не даје све док се особа која има повишену температуру не консултује са лекаром и док он то не одобри“, наглашава Масловарић.

Све ове намирнице оптерећују дигестивни тракт, додатно загрева тело, односно подиже унутрашњу температуру због специфичбног динамичког дејства хране. Чак се повећава и бол у телу, а може да дође и до неких инфекција, наводи нутриционисткиња.

Када имате повишену температуру требало би избегавати сву конзервисану храну, масну и сухомеснату храну, старе и презреле сиреве,односно качкаваље и тврде сиреве који садрже више од 45 одсто млечне масти и који могу да појачавају упалне процесе у организму и успоравају пролазак температуре.

Занимљиво је да иако се алкохол некада користио за скидање температуре, тако што су се њиме трљале шаке и стопала, алкохол ипак не би требало да се пије у стању повишене температуре и то ниједна врста алкохола.

Незаобилазни чајеви

Чајеви који се највише препоручују су тзв. дијафоретици, а у њих спадају нана, камилица, цветови зове и матичњак. Ђумбир такође спада у природни антипиретик. Објаснила је да дијафоретици заправо прво подигну температуру, па тиме подстичу знојење и чишћење организма од токсина и тако заправо температура пада.