Многи маштају да постану пилоти, али само два одсто светске популације може да испуни све услове

Ваздухопловна медицина проучава утицај летења и фактора летне средине на организам пилота, као и летачког особља, путника, падобранаца.

Летење у сложеним метеоролошким условима, космичко зрачење, удисање кисеоника под повишеним притиском, утицај гравитационе силе, ванредни догађаји током лета - само су неки од фактора којима су пилоти свакодневно изложени.

„То баш није гостропримљива средина. Имамо читав низ стресора који могу деловати на посаду у тим ситуацијама. Имамо брзину, буку, вибрације, температурне варијације, прострорну дезоријентацију. Приликом сваког кружног кретања авиона, пилот трпи одређене силе убрзања које повлаче крв у доње партије тела, мозак остаје без кисеоника и може довести до визуелних проблема или губитка свести“, објашњава потпуковник др Ненад Бачевић, специјалиста ваздухопловне медицине Војно-медицинског института.

Физиологија људског организма не може да прати развој савремених ваздухоплова са високим прирастом убрзања. Због тога су пилоти у сталном процесу тренаже помоћу хумане центрифуге, уређаја за демонстрацију просторне дезоријентације и хипобаричне коморе.

„Просторна дезоријентација је тренутно највећи проблем савременог војног и цивилног ваздухопловства. Неке од познатих илузија су аутокинетичка илузија када после дужег посматрања светлог предмета на тамној површини, он почиње да се креће. Разлог за то и јесте дизајн трепћућих светала на вазухопловима. Пилот често може заменити светла града са звезданим небом па увести ваздухоплов у неправилан положај. Такође, летење изнад мора је изузетно захтевно због недостатка оријентира“, додаје потпуковник Бачевић.

Проучавајући утицај летних фактора на тело пилота годинама уназад, научници су закључили да је подношљивост тих фактора индивидуална особина сваког човека, па је добра селекција летачког кадра један од основних предуслова за успешну пилотску каријеру.