Навијање и срце – како избећи стрес због меча који кида живце

Узбуђење је велико када се омиљени спортиста или тим нађу у завршници важног такмичења. Читали смо свашта: од тога да је човек током светског првенства у фудбалу избацио телевизор кроз прозор, до тога да је други хтео да баци жену кроз прозор јер је превише причала током извођења пенала.

Гледање спортских догађаја, као што је тениско финале у коме игра Новак Ђоковић или предстојећи наступ одбојкашке селекције Србије може толико да оптерети срце као и трка на 100 метара, тврде стручњаци.

„У организму се дешава свашта, између осталог, активација хормона стреса кортизола и адреналина који доводе до низа реакција у нашем организму као што је убрзан рад срца, скок вредности крвног притиска, утиче на рад штитасте жлезде, рад јетре, гастроинтестиналног тракта. Убрзава бројне параметре који стварају проблеме у нашем психосоматском здрављу“, објашњава докторка Сања Мирковић, специјалиста спортске медицине.

Мушкарци и жене ни при реакцији на стрес нису исти. Др Мирковић истиче да естроген игра кључну улогу јер женама подиже праг бола па су издржљивије на стрес.

Грицкалице су савезници 

Кокице, кикирики, семенке, слани штапићи, чипс и друге грицкалице ту су да нас смире.

„То је комплексна ствар колико год једноставно изгледа. Ментални део наше личности није одвојен од телесног, а ментална хигијена је нешто чему треба да се учимо од малих ногу, још док смо у школи и раније. Кад дете научите да се носи са стресом кад одрасте биће много боље и здравије“, објашњава гошћа Јутарњег програма.

И када гледамо важне утакмице, финала такмичења треба имати листу приоритета у глави и да се не нервирамо због свега.

„Кад би се стално стресирали где би нам крај био? Живот је један и извуцимо оно најлепше из стреса јер он може бити позитиван и негативан“, рекла је др Мирковић.

Према њеним речима, спортисти из спорта црепе позитиван део, позитивну енергију да наставе даље.

Нервирање изазвано навијањем може донети и трајне последице по здравље.

Истраживање које су Немци спровели 2014. године после Светског првенства, показало је да је на дан финала број хоспитализација нагло скочио, број случајева инфаркта у години после такмичења за 3,7 одсто.

„Статистички је доказано да јак, интензиван стрес и на дуге стазе може да утиче на наше здравље“, нагласила је др Мирковић.

Количина стреса разликује се у случају када спортски догађај пратимо од куће или на стадиону, то јест уживо са трибина.

„Канађани су утврдили да нам се рад срца убрза кад гледамо од куће 70 посто, на трибинама 110 одсто“, упозорила је др Мирковић, али поручила да не треба одустати од праћења спорта већ узети позитивну енергију коју преносе спортисти својом борбом за неки успех.