Зашто је крвни притисак највећи масовни убица и како је ковид долио уље на ватру

Особе са нерегулисаним крвним притиском јављале су се лекару најчешће у другој половини августа.

„Нешто је више оних са високим крвним притиском, јер су због пада притиска у претходним топлим данима обуставили своју терапију, а сад се са променом времена враћају скокови притиска“, каже Марија Здравковић, кардиолог и директорка КБЦ „Бежанијска коса“.

Вредност притиска од 120/80 мм живиног стуба Америчко и Европско удружења за хипертензију прописали су као границу за ризик од кардиоваскуларног обољења.

Крвни притисак – маркер општег функционисања организма  

„Не може сваки човек у сваком тренутку да има 120 са 80. Притисак је особеност организма која најбоље показује опште стање организма. Притисак показује колико смо здрави, колико смо болесни, колико смо преоптерећени, колико смо кршили правила добре исхране и здравог живота“, објашњава докторка Здравковић.

Притисак ће показати и кад смо неиспавани и када смо јели нешто слано.

„Притисак је највећи масовни убица, јер најчешће не боли док не дође до јако високих вредности и због тога га често не препознамо као пацијенти“, нагласила је др Здравковић.

Симптоми повишеног крвног притиска су општи умор, тежина у леђима, бол у глави, посебно у потиљку, бол у раменима који најчешће повезујемо са кичмом, лошим држањем, неиспаваношћу.

Код високог крвног притиска јављају се изузетно јаке главобоље и помућење видног поља.

Када притисак пада, осећамо да немамо довољно снаге, да смо преморени, имамо благе несвестице.

Постоје особе које имају конституционално нижи притисак, потпуно су здраве, а имају „чувени притисак 90 са 60“.

Др Здравковић наводи да је изненадни пад притиска код особе која није раније имала проблема са крвним притиском озбиљан знак: „То показује да постоји неки проблем у функционисању кардиоваскуларног система који индукује пад притиска, а природна одбрамбена реакција организма је да притисак расте“.

Како се мери крвни притисак 

Самоконтрола притиска у кућним условима је најбоља превентива и најбољи лек.

„Десет минута пре мерења притиска морамо бити опуштени, седети, смиримо се, не смемо да телефонирамо ни да се нервирамо, ни да смо претходно нешто физички радили јер вредност коју ћемо добити није реална вредност“, указује гошћа Јутарњег програма.

Свеједно је да ли меримо притисак на левој или десној руци, али је важно да то увек буде иста рука.

„Физиолошки постоји разлика између притиска на левој и десној руци и због тога треба одабрати једну руку. Обавезно је да рука буде испружена и у нивоу срца“, објашњава докторка.

Нормално је и да вредности варирају код неколико узастопних мерења.

„Увек кажем пацијентима да измере три пута и узму последњу вредност јер постоје људи који се уплаше, па су прве вредности повишене“, истакла је др Здравковић. 

Кад притисак није добар

Докторка Здравковић наглашава важност узимања довољних количина течности током топлих летњих дана, као и прилагођености исхране: „Често је притисак маркер дехидрираности организма и ништа превише слано и превише масно“. 

Ако притисак ипак падне, прва помоћ је да се попију две-три чаше киселе воде.

„Минералне воде имају доста натријума и што је ниво натријума виши, то ће притисак више расти. Затим супа из кесице и ако се пацијент и даље не осећа добро савет је да се јави лекару“, навела је др Здравковић.

У случају повишених вредности притиска, најпре треба узети преписану терапију, а ако се и поред тога притисак не регулише и не спушта се испод 160 јавити се хитној служби, а уколико је благо повишен, следећег дана се јавити изабраном лекару.