Петровац, жалфија, црни слез – спас за болно грло и промукли глас

„Та биљка је буквално спаситељка, и она је, поред коприве, гавеза, кантариона моја омиљена биљка. Садржи велику концентрацију есенцијалног уља и танина. Танини су се некада користили за штављење коже, и они заправо елиминишу бактерије", објашњава народни травар и новинар Момчило Антонијевић.

Напомиње да постоји разлика у томе да ли ће се чај од жалфије припремати за конзумирање или само испирање.

За испирање грла, жалфија не треба да се кува. Тако остају очувани и есенцијално уље и танини.

„Треба Вам 250 милилитара воде, коју пустите да проври, једна супена кашика жалфије коју убаците у воду када она прокључа, скинете са шпорета, поклопите и оставите да стоји минимум пола сата, идеално сат времена. После течност процедите и користите за испирање грла", објаснио је Антонијевић.

Не препоручује се свима пијење овако направљеног чаја, посебно деци, јер може изазвати грчеве. Ипак, може се пити, али је претходно потребно жалфију добро прокувати.

Осим за упалу грла, жалфија је корисна и код других здравствених проблема.

Постоји и ливадска жалфија која може да помогне код гљивичних инфекција. Занимљиво је да је жалфија и јестива биљка, и препоручљиво је „увек је имати на тераси".

Добро је комбиновати са мајчином душицом која је ефикасна против бактерија, вируса и гљивица.

Мајчину душицу никада не треба кувати како би се сачувала лековита својства. Неопходно је само је прелити кључалом водом. Могу је безбедно употребљавати и деца, а има и пријатан укус.

Лишће дивље купине

Дивља купина има укусне плодове, карактеристичног мириса. У лечењу упаљеног грла користе се листови ове биљке који садрже такође велике количине танина.

Посебно је корисна код гнојних ангина, а добра је и за заустављање дијареје. Могу је користити и деца, и препоручује се комбиновање са мајчином душицом.

Питома купина се у ове сврхе не треба користити, првенствено због третирања хемикалијама.

„Једна кашика осушених младих листова купине се прелије кључалом водом, одстоји пола сата до сат времена, и онда се пије", рекао је Антонијевић.

Чај од црног слеза

За разлику од белог слеза, који се прави са хладном водом, чај од црног слеза се добија преливањем кључалом водом.

Добије тамно-зелену боју, а кад му се дода мало лимуновог сока, постаје ружичасте боје.

„Црни слез се, по мом мишљењу, неправедно мало користи", сматра Антонијевић.

Петровац – скромна биљка великих могућности

Петровац се зове у народу и рањеник, а мало је позната, што је, како Антонијевић каже – штета. Често расте на планинским ливадама.

„То је скромна планинска биљчица, ситних жутих цветића, који се, када сазру, претварају у један чичак, који се лепи за гардеробу. Надземни део биљке, листови и цветови, се користе и посебно препоручују против упале грла, и гласних жица. Корисна је за оне који свој говорни апарат често и дуго употребљавају", објаснио је народни травар.

Чај од петровца је изузетно опорог укуса, и горак је јер садржи чак пет посто танина.

Антонијевић додаје да је у комбинацији са дивљом крушком, одлично средство у борби против дијареје.

У сврху борбе са упаљеним грлом, саветује Момчиловић, треба га комбиновати са црним слезом и жалфијом.

„По једна супена кашика жалфије, црног слеза и петровца се помешају, прелије се са 750 милилитара кључале воде, све се још једном промеша, поклопи, остави се да одстоји пола сата и све се то може користити и за испирање и за пиће", дао је Антонијевић рецепт.

Каже да се петровац комбинује и са сувим шљивама за ублажавање проблема са гласним жицама.

„Једну супену кашику сушеног петровца, надземног дела биљке у цвету, прелијете са 300 милилитара кључале воде, додате две суве шљиве и пустите да проври, кувате један минут и оставите још 20 минута да одстоји. Процедите и пијте полако", каже народни травар и додаје да се суве шљиве из овог напитка могу користити и као пастиле.