Чуваркућа – Моћна биљка за дуг и здрав живот

Чуваркућа је биљка бога Перуна, громвника, као и коприва и по народном веровању када се те биљке ставе на кров, нервозни и љутити громовник неће да погоди нашу кућу јер је она његова „рођака“, каже гост Јутарњег програма, Момчило Антонијевић, новинар и народни травар.

Готово је немогуће уништити ову биљку, осим да је залијете са великом количином воде, напомиње Антонијевић. Она је сукулентна биљка која у себи има пуно воде и еволуцијски је прилагођена да у себи задржава воду.

Не може да се суши и зато се у природној медицини, односно фитотерапији користи само у свежем облику.

„Могла би евентуално да се конзервира тако што се стави у мед, али сушење чуваркуће је немогућа ствар и зато је треба имати у својој кући јер је изузетно богата витаминима“, наглашава Момчило Антонијевић.

Благотворна својства чуваркуће

Ова биљка у себи има пуно витамина А и витамина Ц. Врло је пријатног укуса захваљујући јабучној мрављој киселини. Има шећера у себи, слузи гума, а оно што је јако важно са аспекта фитотерапије, чуваркућа садржи фитоенциде – супстанце које имају снажно антисептично дејство, боре се против бактерија и зато није нимало погрешан стари обичај да се људима који имају упалу увета нацеди мало сока у ушну шкољку.

„Због овог снажног антисептичког дејства, чуваркућа се препоручује и у лечењу органа за дисање и варење. Лек справљен од чуваркуће и меда, јако помаже људима који имају проблем са бронхитисом. Генерало се тај лек препоручује и људима који имају чир на желуцу или дванаестопалачном цреву“, додаје народни травар.

Чуваркућа и алоја

Чуваркућу често пореде са алојом и многи тврде да је чуваркућа наша алоја, мада је то поређење погрешно. Алоја је биљка пореклом из Африке из породице љиљана, а не кактуса како неки мисле.

Постоји више врста алоје, али корисне су две – алоја арборенсенс и алоја вера. За лечење се употребљавају само биљке старије од две године.

„Лекови од алоје се праве тако што се откине лист или више листова, пребришу се влажном крпом и оставе неколико дана на тамном и хладном месту, идеално би било у фрижидеру“, напомиње Антонијевић.

Зашто се ово ради? Зато што лист и биљка са које је откинут покушавају свим снагама да се регенеришу и поврате у првобитно стање. Баш захваљујући тим биогеним стимулаторима који се тада јављају у већем обиму, чије присуство је доказао руски лекар Филатов, алоја се користи и за лечење коже, као и за лечење желуца и чира на дванаестопалачном цреву.

Препарат са медом може да се справља и од алоје, мада она није пријатног укуса као чуваркућа, горка је, али може да се једе, једино треба имати у виду да има благо лаксативно дејство.

Маст и чај од чуваркуће

Чуваркућа може да се користи и у форми масти за негу и лечење проблема са кожом. Травари веома поштују чуваркућу као лек против херпес што значи да она има и антивирусно дејство. У ту сврху се посебно комбинује са матичњаком, који је биљка број један када је деловање на вирус херпеса у питању.

„Потребно је пити чај од чуваркуће и матичњака и користити маст за мазање, која се прави тако што се исцеди сок из свеже чуваркуће, једна кафена шољица, и то се помеша са шољицом препране масти. Та маст препрана у девет вода се благо загреје и добро помеша са соком чуваркуће. Она се користи за мазање“, објашњава народни травар.

Јако су делотворне и облоге од згњеченог лишћа чуваркуће који ублажавају бол и делују на вирус херпеса. А може да се користи и за испирање уста против гнојних упала и гнојних ангина.

„Чај се припрема од пет листова чуваркуће који се прелију са 300 милилитара хладне воде. Пусти се да проври. Кува се пет минута. Када се прохлади користи се за испирање“, објашњава Момчило Антонијевић.