Реагујте чим приметите да вам деца више спавају него иначе

Вукашин Чобељић је гостујући у Јутарњем програму РТС-а рекао да је уобичајено да тинејџери спавају осам до десет сати током дана.

„Бебама узраста до две недеље потребно је 16 сати спавања, од два месеца 13 до 15 сати, деци узраста од шест до 12 година је неопходно од девет до 12 сати, код тинејџера осам до десет, а код одраслих је довољно шест до осам сати“, каже Чобељић.

Постоје, наводи, и индивидуалне разлике, па кратким спавачима су довољна три до четири сата ноћног спавања.

„Дугим спавачима је неопходно осам до десет сати“, истиче Чобељић.

Сматра да ако је викенд у питању, треба пустити адолесценте да се одморе ако је било напорно током школе, али треба имати меру.

„Све што је екстремно није адекватно. Ако то прелази у хиперсомнију, ако се бежи у сан, ту треба реаговати, уочити да је то промена у односу на ранији период, то треба поделити са тинејџером, разговаарти, видети да ли је нешто иза тога, показатељ неког стреса и слично“, додаје Чобељић.

Неиспаваност може, наводи, уколико се ради о хроничној несаници, да се на краткотрајом нивоу одражава на замор, смањену ефикасност у обављању свакодневне активности.

„Познато је да депривација сна, спречавања сна дужа од три дана доводе до конфузије, халуцинација и слично. До 48 сати се толерише. На дуже стазе утицаће на њихову концентрацију, памћење, пажњу. Треба наћи и неки баланс јер се обично увече опуштају или имају интеракцију са вршњацима, играјући игрице и слично. Треба препознати које су њихове потребе и наћи ограничења да то не би имало лоше последице“, напомиње Чобељић.

На питање како објаснити тинејџерима да би требало у 22 или 23 да легну да спавају, Чобељић истиче да су кључни разговор и поверење.

„Адолесценција је период када се доводе у питања разни ставови и ауторитети и треба се ослањати на аргументе. Кључан је да је спавање неопходно за раст и развој, али и за сазревање мозга. Истраживања показују да се сазревање мозга и позитиван утицај спавања одвајају и до 30. године“, каже Чобељић.

Кључан је, напомиње, ритам спавања – лећи у уобичајено време и у уобичајено време се будити.

„Та врста ритма, те навике, најпозитивније делује. Ако се дешава у континуитету, ако касније спавају, онда током времена може да има последице“, изјавио је Чобељић.

Пожељно је што раније лећи, јер се, наводи, лучи хормон раста.

На питање може ли се поподневним сном надоместити оно што тинејџери нису преспавали претходне ноћи, Чобељић указује да може краткорочно, али не и дугорочно.

„Постоје такозвани двофазни спавачи, то су они који спавају током поподнева сат или два. Колико је битан квалитетан сан и редован сан, не само дужина сна, сви знамо да некад сан не делује пријатно, није окрепљујући, тако да је битан и тај аспект", закључио је Чобељић.