Весници пролећа који доносе и здравље

Јагорчевина, један од првих весника пролећа, позната је по лековитости, нарочито у борби против секрета који прати респираторна обољења.

„У свом корену јагорчевина има од пет па чак и до 10 одсто сапонина – супстанци које разређују густу слуз која је нагомилана у нашим дисајним органима и помажу код непродуктивног сувог кашља“, објашњава Момчило Антонијевић, новинар и народни травар.

Према његовим речима, осим корена ове биљке, у лечењу се користи и њен цвет који има око два одсто сапонина.

„Чај од цвета јагорчевине има много лепши укус и мирис који подсећа на мед. Такође се користи против кашља, бронхитиса. Од цветова јагорчевине, љубичице, зове и дивизме прави се цветни чај против бронхитиса пријатног укуса и мириса који је благ и могу да га пију и деца“, објашњава гост Јутарњег програма.

Мешавина јагорчевине са матичњаком, лавандом и липом одлична је за спуштање тензије, то јест нервне напетости, и против несанице.

Званична медицина још није потврдила, али јагорчевина у народу ужива велико поверење у борби против реуматизма. За ту намену, народни травари јагорчевину мешају са неким другим биљкама са сличним деловањем – суручицом (медуником), копривом.

На органе за дисање благотворно делује и љубичица. Њен корен се у народној медицини некада користио за изазивање повраћања у случају тровања храном.

Шведски научници испитују деловање пептида које садржи љубичица на одређене врсте тумора.

„Маслачак је фантастична биљка за побољшање прокрвљености бубрега, делује благотворно на јетру, на све системе органа који избацују токсине из тела, добар је и за кожу. Листови садрже манитол па се препоручује људима који су прележали срчани или мождани удар. Његови цветови који имају дивну жуту боју садрже хеленин који се саветује људима који не виде добро ноћу“, истакао је Антонијевић додајући да се од корена маслачка прави замена за кафу.

Маслачак не смеју користити особе са блокираним жучним каналом.