Цимет, бибер, ловоров лист – и поправљају укус јела и лековити

Зачини су се у давна времена, због свог антибактеријског и антисептичког дејства, првенствено користили да би се намирнице дуже одржале, то јест да би се продужио њихов рок трајања.

„Цимет има једињење у етарском уљу које се зове цинамал-алдехид које делује и на бактерије и на гљивице. То је врло необична комбинација када гледамо са аспекта званичне медицине и официјелних лекова. Гледано из ароматерапијске позиције то је врло честа ситуација“, објашњава новинар и травар Момчило Антонијевић.

Према његовим речима, постоји велики број биљака које делују и на бактерије и на вирусе и на гљивице, првенствено јер су етарска уља сложена комбинација различитих супстанци – цимет их има око 60.

„Иако га знамо првенствено као зачин који даје укус сутлијашу или пити од јабука, цимет је фантастичан лек и посебно се препоручује људима који имају проблем са високим нивоом шећера у крви, односно дијабетесом“, истакао је Антонијевић и додао да је у том случају саветује чај од цимета.

Легенда каже да је чувена пророчица Аполоновог храма у Делфима, Питија, жвакала листове ловора како би добила инспирацију за своја пророчанства.

„Ловор је Аполонова биљка и победници на Олимпијским играма баш њему у част носили су ловоров венац. Ловоров лист у огромним количинама може да делује благо халуциногено, али не треба да се плашите када га додате у пасуљ“, истакао је Антонијевић.

Лист ловора има повољно дејство на органе за варење јер, захваљујући специфичним састојцима, олакшава варење тешке хране.

Благотворно дејство има и на органе за дисање и од њега се прави веома ефикасан сируп против кашља.

Бибер поправља расположење, помаже код прехладе и болова

Бибер потиче из Индије, Индонезије и са Суматре и један је од „криваца“ за Колумбова путoвања чији је споредни резултат откриће Америке. Данас се бибер гаји и у Бразилу и на Мадагаскару, а може се купити у свакој самопослузи по далеко нижој цени од оне из времена страшног Атиле, који је инсистирао да му Римљани данак плаћају у биберовим зрнцима.

„Бибер је био изузетно скуп. Данас је доступан свуда. Постоји неколико варијанти – црни, црвени, зелени и бели. То је све иста иста биљка само се различитом ферментацијом добијају различити производи“, објашњава Антонијевић.

Ароматерапеути есенцијално уље бибера употребљавају против нерасположења, депресије, главобоља, прехлада и кашља.

„Бибер (у супи) делује на наше дисајне органе, помаже нам да пребродимо прехладу и назеб. Користи се и споља против повреда, болова у костима, мишићима. Етарско уље бибера се разблажи носећим уљем и онда се користи као спортско уље за масажу“, наводи гост Јутарњег програма.

Бибер садржи супстанцу пиперин који активира куркумин, лековити састојак куркуме. Да би се добило најбоље противупално дејство куркуме, најбоље је помешати је са мало црног бибера.

Сковил је интернационална јединица за мерење љутине паприке. Домаћа љута зелена паприка, која је прилично љута, има 20.000 сковила.

„Научници, када су открили капсеицин – супстанцу коју садрже љуте паприке, схватили су због чега су нације које једу пуно љуте паприке, попут Мексиканаца, стално насмејани. Капсеицин делује на наш централни нервни систем, повећава количину ендорфина који је задужен за добро расположење“, нагласио је Антонијевић.

Капсеицин изазива и знојење, благо повишење телесне температуре, убрзавање метаболизма и због тога се љута паприка препоручује и онима који желе да смршају.

Када се користи споља, ублажава бол, а може да се употребљава и у облику тинктуре, постоје фластери са љутом паприком који се стављају на болна места.

„Треба бити опрезан са љутом паприком, не оставити је предуго да једињења која она има не би надражила кожу и изазвала црвенило и опекотине“, закључио је Антонијевић.