Да ли заиста треба да превалимо тих 10.000 корака дневно

Изгледа да је бројка од 10.000 корака дневно настала као рекламни слоган још 1965. године за продају педометра који је лансирала компанија „Јамаши клок“ у Јапану. Уређај је назван „Манпо-кеи" што у преводу значи „мери 10.000 корака“. Тако је овај маркетиншки трик поставио меру коју би требало да прелазимо дневно и поставља се као циљ чак и на популарним паметним сатовима, попут „Фитбита“.

Онда су се и истраживачи посветили утврђивању користи које доноси овај циљ. Чињеница да су неке студије показале да овај број корака побољшава здраље срца, ментално здравље, па чак и да смањује ризик од дијабетеса, може, донекле, да објасни зашто се и даље држимо овог произвољног броја.

У старом Риму удаљеност се мерила бројем корака. И сама реч „миља“ изведена је из латинске фразе mila passum – 1.000 прећи, што је око 2.000 корака. Сматра се да просечна особа пређе око 100 корака у минуту – што би значило да би просечној особи требало мало мање од 30 минута да пређе миљу.

Дакле, да би неко постигао циљ од 10.000 корака, требало би да хода између четири и пет миља дневно, за шта је потребно одвојити око два сата.

Али док су нека истраживања показала здравствену корист од 10.000 корака, недавна истраживања на Медицинском факултету Универзитета Харвард, показују да је у просеку око 4.400 корака дневно било довољно да се значајно смањи ризик од смрти код жена.

Овај број је добијен на основу поређења са особама које прелазе 2.700 корака дневно. Што су људи више корака прелазили дневно, то је ризик био мањи, док се није дошло до бројке од око 7.500 корака дневно. После овог броја нису забележене било какве користи.

Није утврђено да ли ће се слични резултати показати и у мушкој популацији, но ово је ипак доказ да свакодневним кретањем можемо побољшати своје здравље и смањити ризик од преране смрти.

Светска здравствена организација препоручје одраслима да проведу најмање 150 минута умерене физичке активности недељно (или 75 минута интензивне физичке активности), али истраживња такође, показују да чак и вежбе ниског интензитета могу побољшати наше здравље – мада ће вежбе умереног интензитета то учинити у већој мери. То значи да вас 150 минута умерено брзог хода недељно може довести до жељеног циља.

Активност ће вам помоћи и да ублажите штете од седења током дужег временског периода. Истраживања су показала да људи који сваког дана седе осам или више сати имају за 59 одсто већи ризик од преране смрти у поређењу са онима који седе мање од четири сата дневно.

Међутим, такође су открили и да ако сваког дана посвете око 60 до 75 минута умереној физичкој активности, чини се да се овај ризик елиминише. Тако да би брзо ходање до посла или продавнице могло да ублажи негативне ефекте предугог седења.

Недавна истраживања на Универзитету у Тексасу такође су показала да ако дневно пређете мање од 5.000 корака, ваше тело наредног дана неће моћи да метаболише масти, а накупљање масти у организму такође повећава вероватноћу од настанка кардиоваскуларних болести и дијабетеса. То је додатно поткрепљено и претходним истраживањем које показује да људи који су ходали мање од 4.000 корака дневно нису могли да пониште овај смањени метаболизам масти.

Повећавањем физичке активности, попут ходања, смањује се ризик од смрти и побољшава се здравствено стање, укључујући смањење ризика од развоја хроничних болести попут деменције и одређених врста рака. У неким случајевима штити нас и од настанка дијабетес типа два, а помаже и у очувању имунитета.

Међутим, на основу тренутних истраживања, чини се да 10.000 корака дневно није од суштинске важности да бисмо остварили здравствене користи – чини се да је половина тог броја кориснија.

Уколико намеравате да повећате број корака који прелазите дневно или једноставно желите више да се крећете, најбоље је да то учините тако што ћете свој тренутни број увећавати за око 2.000 корака дневно (што би било око 20 минута хода).