Хладе ли или греју ледени напици и храна

Постоји храна која нас греје, освежава и неутрална храна коју можемо да уносимо и зими и у током врелих летњих дана.

Температуру нам повећава храна која је богата мастима, то јест она која има повећан термодинамски ефекат у организму човека. 

То су углавном намирнице животињског порекла попут маснијих меса, али и зачини. 

„Воће и поврће су намирнице које нас хладе или су неутралне. Оне намирнице које су богате водом доводе до снижавања наше унутрашње температуре и стварају осећај хлађења, док намирнице и воће које имају нешто мало више шећера можемо да сврстамо у неутралне“, објаснила је др Верослава Станковић, специјалиста исхране гостујући у Јутарњем програму РТС-а.

Врло је важан избор намирница током врелих летњих дана.

Тада је најважније хидрирати организам довољно, то јест уносити довољно воде. Она је човеку неопходна јер две трећине његовог организма чини управо вода.

„Често људи греше мислећи да хладна вода или течност нас освежавају и то јесте тренутни ефекат, међутим, организам се бори да угреје течност и ствара топлоту“, нагласила је проф. др Марина Ђелић са Катедре за физиологију Медицинског факултета у Београду. 

То углавном важи и за расхлађену храну, те стручњаци саветују унос хране и течности собне температуре. 

Краставац и бостан, јабуке могу бити хладнији јер у телу неће изазвати поменути ефекат.

Поврће се може јести за сва три главна оброка, па чак и за ужину, док са воћем треба да будемо штедљивији – две воћке или две кришке бостана у току дана.

Последњих месеци више се говори о витаминима Д, Ц, минералима цинку и селену.

У терапији оболелих од ковида 19 витамин Д се налази у концентрацији од два микрограма, док је витамин Ц у протоколу заступљен у изузетно високој концентрацији са два грама дневно.

„То је под контролом лекара и током ограниченог периода. Ти витамини имају веома важну улогу у одбранбеном систему“, наводи др Ђелић додајући да они који нису оболели од ковида никако не треба да уносе толике количине суплемената без консултације са лекаром.

Витамин Д ствара антимикробне протеине који нас штите од вируса и бактерија. Витамин Ц као јак антиоксиданс доводи до тога да се слободни радикали који настају при уништавању вируса и бактерија отклањају. 

Такође, витамин Ц повећава број леукоцита и то лимфоцита и неутрофила који имају важну улогу код бактеријске и вирусне инфекције. Нешто слично ради и цинк.

Опрезно са суплементима, минерале и витамине уносите храном 

Ове витамине и минерале увек је боље уносити храном. Уколико их уносимо путем суплемената, нарочито у већим дозама од препоручених свом организму можемо нанети штету.

Витамни Д се налази у плодовима мора, али треба искористити сунце јер највећа количина овог витамина се ствара у кожи под утицајем УВ зрачења.

Зелену паприку, цитрусно воће, киви, свеж млади купус треба јести што чешће јер су богати витамином Ц.

Минерали цинк и селен налзе се у говеђем, ћурећем и свињском месу, као и плодовима мора, нарочито туњевини. У пилетини ових минерала нема толико.