Рак простате, померена граница обољевања

Карцином простате, нажалост, више није реткост. Сваке године у Србији ову дијагнозу, добије око 2 400 мушкараца.

„Болести простате од стране Светске здравствене организације проглашене су за болести којима треба посветити специјалну пажњу у трећем миленијуму, а сама дефиниција каже да је екстремна експанзија“, каже др Зоран Џамић, директор Клинике за урологију на Клиничком центру Србије.

И у региону расте број оболелих од карцинома простате. На удару су све чешће и млађи мушкарци.

„На нашој клиници урадимо сваког дана једну или две операције радикалне простектомије, то су операције којима хируршки покушавамо да одстранимо канцер простате“, објашњава др Мустафа Хирош, уролог из Сарајева.

„Ситуација у Црној Гори мање, више је као свуда у свету - у порасту. Млађа популација је у фактору ризика, па и имамо велики број млађих од 50 година који оболевају“, наводи др Драгољуб Перовић председник Удружења уролога из Црне Горе.

Болест се може држати под контролом, ако открије на време - став је уролога из целог региона.

„Деведесетих година карцином који метастазирао резултирао је смрћу у 40 одсто када се постави дијагноза, а данас 10 одсто. Данас може хируршки и радиолошки да се лечи“, истиче уролог др Сава Мићић.

Како се медицина развијала, а хирурше технике усавршавале - пружена је нада и најтежим пацијентима. У Универзитетској клиници у Инсбруку, сваке године оперишу око 300 најтежих пацијената. На челу тима је хирург Јасмин Бектић.

„Код пацијената који имају узнапредовали и метастазирани облик, постоје добре могућности и радикална простектомија постаје модалитет лечења“, истиче уролог др Јасмин Бектић из Аустрије.

Оно што посебно брине све урологе у региону, јесте податак да се многи мушкарци обрате лекару тек када болест узме маха. Стид и страх су разлози због којих су немарни према сопственом здрављу.