Сланина – добра за линију!

Масна, слана, доводи до срчаних тегоба и гојазности – тако су деценијама стручњаци описивали сланину. Избацивана је из исхране многих пацијената и до скоро је имала лошу репутацију. Међутим, најновија шведска истраживања показују да она ипак није толико лоша.

Исхрана наших бака и дека, могла би да буде наша, али и наше деце. Научници тврде да је сланина у умереним количинама добра за наше здравље, али и линију.

„Ви када узимате намирнице које садрже више масти, онда сте и ситији. Тако да вас она и дуже држи. Када једете слаткише онда сте сваки час гладни. Засићене масти, свињска маст или АСТ који се налази у самом месу повећавају све холестероле – и добре и лоше и самим тим су мање лоше“, објашњава докторка Славица Рађен са ВМА.

Три парчета танко изрезане сланине је, каже нутрициониста Милка Раичевић, довољно. „Али, ако ставите у фолију, она је идеална, ако је осушите она је крцкава и можете да додате свакој другој намирници. И ви имате један апсолутно здрав оброк, значи калоричан, има витамине, побољшава варење, облаже желудац и дуго нас држи ситим“, каже др Раичевић.

Њу цео живот једе и стогодишња бака Миљка Милић. Њен рецепт за дуговечност су храна и оптимизам.

„У животу никад нисам бирала, шта има – то једем. То ми и ваља, нема да кажем то хоћу то нећу. Пасуља, купуса, свашта у селу што се једе и ваљда зато сам доживела оволике године. Што се тиче унутрашњег организма, боже ми опрости, ја бих могла да живим још 20 година, не боли ме ништа“, прича бака Миљка.

Биле су потребне године, али и 16.000 научних радова да би Швеђани нашли свој рецепт за дуговечност. Новом теоријом, са којом се слажу још неке студије, уздрмали су многе нутриционисте и срушили деценијске предрасуде.

Најновији шведски изум за дуговечност је више масти, а мање угљених хидрата. Тачније –смањите порцију угљених хидрата на трећину. Међутим, како године пролазе, мењају се и смернице у исхрани. Зато, не одричите се сланине, чварака, слаткиша. Будите у свему умерени!