Џиновска шкорпија са клештима дугим 16 центиметара владала је копном и водама пре 415 милиона година

Највећа позната шкорпија на свету живела је пре око 415 милиона година на подручју данашње Велике Британије, у периоду када су животиње на копну још увек биле релативно мале, показује ново научно истраживање.

Праисторијско створење, названо Praearcturus gigas, према проценама научника достигало је дужину од око једног метра, док су његова снажна клешта била дугачка приближно 16 центиметара.

Према саопштењу Универзитета у Манчестеру, ова шкорпија је вероватно била застрашујући предатор који је ловио на поплављеним равницама током раног девона. У то време живот на копну још је био у раној фази развоја и углавном су га чинили мали зглавкари.

Зглавкари данас представљају најразноврснију групу животиња на Земљи, а у њих спадају инсекти, ракови, шкорпије и пауци.

Откриће да је тако велика шкорпија живела пре 415 милиона година, много пре појаве сложених копнених екосистема и шума, пружа нове увиде у еволуциону историју гигантизма код зглавкара.

„Потврда да је ова животиња заиста шкорпија суштински мења наше разумевање тога како и када су ова створења достигла тако изузетне димензије“, изјавио је Ричард Хауард, први аутор студије и кустос фосилних зглавкара у Природњачком музеју у Лондону.

Више од једног века научне недоумице

Остаци врсте Praearcturus gigas, који су до сада пронађени на више локација у Енглеској и Велсу, први пут су описани још седамдесетих година 19. века. Међутим, научници су деценијама расправљали о томе којој животињи ти фосили заправо припадају.

„Praearcturus је више од једног века збуњивао нас палеонтологе“, рекао је коаутор студије Расел Гарвуд, палеонтолог са Универзитета у Манчестеру.

Истраживачи су у почетку сматрали да остаци припадају великом раку. Осамдесетих година прошлог века појавила се хипотеза да је реч о шкорпији, али је та идеја касније доведена у питање због непотпуности фосила и недостатка карактеристичног шкорпијског репа.

У најновијој студији, објављеној 2. јуна у научном часопису Palaeontology, аутори су поново анализирали кључне примерке који се чувају у Природњачком музеју у Лондону, користећи савремене технике снимања и анализе.

Поред тога, упоредили су их са другим фосилним материјалом и недавно описаним праисторијским животињама које су са већом сигурношћу идентификоване као шкорпије. Анализа је показала да је P. gigas заиста највероватније био шкорпија. Истраживачи су истој врсти приписали и неколико других фосилних примерака пронађених у истој геолошкој формацији.

Научници су такође закључили да је ова животиња можда бар део живота проводила у водама. На ту могућност указује присуство рожнатих структура познатих као епимере на појединим фосилима. Сличне структуре код данашњих ракова и јастога служе за подршку и заштиту тврдог горњег оклопа.

„Без сложених копнених екосистема који би могли да подрже Praearcturus, ове животиње су вероватно део свог живота проводиле ловећи у води“, рекао је Хауард.

Такав начин живота могао би делимично да објасни његову величину, јер вода омогућава лакше одржавање масивног тела. Истовремено, научници сматрају да је недостатак других великих копнених предатора могао да омогући овој шкорпији да достигне димензије које би у другачијим условима било теже постићи.

„Комбиновањем материјала из више колекција и применом најсавременијих техника снимања успели смо да створимо много јаснију слику о овој животињи него што је то раније било могуће, што је заиста узбудљиво“, изјавио је Гарвуд и додао: „Оно што Praearcturus чини тако занимљивим јесте чињеница да је достигао огромне размере у време када су бројни облици живота на копну иначе били релативно малог обима. Ипак, то је био свет који је на неки начин могао да подржи тако великог предатора".