Иконе на раскршћу – место окупљања и молитви

Прича о Иконама почиње крај столетног храста поред ког су се вековима у тајности и тишни окупљали мештани Корените и Троноше. На његовом месту изникао је други који је у себе унедрио метални крст за који се верује да је пренет из срушеног оближењег манастира. Уз иконе, кандило, и свеће уз молитву, мир и даље проналазе многи.

"У време турских разарања и свих ратова када су манастири и цркве биле уништаване свештенство се досетило и морало је да покупи све своје светиње и донесе дубоко у шуму.Онда су доносили овде иконе и палили су свеће имали су молитве у тишни без звона и певања, само у тишни. Људи су се овде окупљали и најтежим временима нису одступали од своје вере", рекла је Далиборка Мићановић, из Троноше

"И дан данас кад се овде прође застане се било да се иде пешке, аутима и онда се овде мало помоли Богу“, рекао је Живота Пајић, из Корените.

Ни најјачи ветрови и снегови нису, кажу, оштетили оно што је у народу свето и што се као наслеђе преноси с колена на колено. Међу многим причама које се везују за ово место су и оне које болеснима дају наду, а неутешнима мир.

 "Још се прича и да су највећим олујама иконе овде остајале непомичне и да се свеће нису гасиле. Наши прецу су долазили и доводили своју децу, доводили своје унуке, наши родитељи нас, сада долазимо ми, доводимо наше унуке“, истакла је Далиборка Мићановић, из Троноше

"Поред тога што је свето место овде је некако и место оријетнатције за природу. Да сви који дођу, кад треба нешто да се договоре, да се нађу кажу код Икона или 500 м лево од Икона“, рекао је Живота Пајић, из Корените.

Иконе се налазе на раскршћу, на пола пута којим је некада од своје куће до манастира Троноша свакодневно у потрази за знањем ишао и Вук Караџић. Мештани се надају да ће његове стазе бити обновљење, а Иконе као светилиште сачуване и за будуће генерације.