Вероника, паметна крава која је збунила научнике

Упознајте Веронику.

Ова тринаестогодишња крава расе швајцарско смеђе говече живи у селу Неч у подножју Корушких Алпа, на југу Аустрије. Фармер је држи као кућног љубимца, а Вероника се слободно креће по ливади колико год жели и ужива.

Као и многи кућни љубимци, воли да јој се чешкају леђа. Ако у близини нема људи, нема проблема – Вероника сама посеже за четком или штапом и чешка се.

Тиме је постала прва крава код које је забележена употреба предмета као алата на сопственом телу.

Штавише, када јој је понуђена четка за под, Вероника је користила обе стране – у зависности од тога који део тела жели да почеше.

То се сматра „вишенаменском употребом алата“, понашањем које је до сада научно забележено само код шимпанзи у централној Африци (и код људи).

Понашање Веронике су забележили и анализирали Алис Ауерсперг и Антонио Осуна-Маскаро са Универзитета за ветеринарску медицину у Бечу. Резултате су објавили у новој студији у часопису Current Biology 19. јануара 2026. године.

Права крава или вештачка интелигенција?

Ауерсперг, стручњакиња за понашање животиња и иновације, објавила је књигу на ту тему фебруара 2025. Након тога, затрпале су је поруке људи који су тврдили да су приметили иновативна понашања код својих кућних љубимаца, мачака или птица.

Један снимак јој је, међутим, посебно привукао пажњу. На њему се види смеђа крава која користи старе грабуље да се почеше по леђима, у идиличном аустријском селу.

Она и Осуна-Маскаро су отпутовали у то село, Неч, у Вероникин дом, да провере да ли је снимак аутентичан. Јер, у доба када је вештачка интелигенција свуда присутна – ко може да гарантује да та крава стварно постоји?

„Никада не можемо веровати пукој анегдоти“, каже Ауерсперг. „Могу се направити дипфејк снимци, или је реч о снажно истренираном понашању.“

Зато су одлучили да краву која користи алат виде сопственим очима.

Испоставило се да је Вероника и те како стварна. Њен власник, Виткар Вигеле, раније је као кућног љубимца држао и Вероникину мајку. Сада је Вероника та која гласно муче чим угледа Вигелеа како долази.

Крава бира различите крајеве четке за различите намене

Ауерсперг и Осуна-Маскаро проводили су време са породицом Вигеле, посматрајући Веронику у акцији, и све то уз много штрудли од јабука.

После неколико дана, Ауерсперг се вратила у Беч, али је Осуна-Маскаро остао у селу неколико недеља, током којих је спровео 70 експеримента са кравом.

У њима је Вероника изнова показивала вишенаменску употребу алата користећи четку за под коју јој је истраживач давао.

„Вероника је више волела крај са влакнима него дршку – користила га је два и по пута чешће“, рекао је Осуна-Маскаро за Дојче веле.

Тај крај, са чекињама, користила је да дугим, широким покретима чеше задњи део тела и горње делове леђа.

„Али повремено је користила и дршку“, каже истраживач. „У почетку смо мислили да је то грешка. Међутим, испоставило се да је и тај крај користила смислено – за чешање делова тела где је кожа мекша и осетљивија, попут вимена, пупчане кожне ресе и стомака.“

Када је користила дршку, Вероника је мењала и начин покрета – више је боцкала него што је вукла алат.

„Просто претпостављамо да су краве глупе“

Осуна-Маскаро каже да је упознавање Веронике било „интензивно искуство“.

„Краве се понекад понашају помало као мачке", каже он. „Нису као пси, који вам одмах прилазе. Морате да задобијете њихово поверење.“

Али зашто баш једна крава у руралној Аустрији показује понашање које раније није примећено — или бар није научно забележено – ни код једне врсте говеда?

Прво, истраживачи понашања животиња нису обраћали много пажње на краве.

„Вероника не припада некој егзотичној врсти код које бисмо очекивали употребу алата“, каже Ауерсперг. „Краве су домаће животиње које су припитомљене пре 10.000 година. Има их свуда око нас. Просто претпостављамо да морају бити глупе јер су стока.“

Међутим, Вероникина способност коришћења алата указује на то да су људи можда озбиљно потценили краве. Ауерсперг и Осуна-Маскаро не верују ни да је реч о усамљеном случају.

„Не мислимо да је Вероника говеђи Ајнштајн“, каже Ауерсперг.

Она и њен колега сматрају да су пресудне биле Вероникине животне околности.

„За разлику од готово сваке друге краве на планети, Вероника се не држи ради производње млека или меса, већ је вољени кућни љубимац“, каже Ауерсперг.

Према речима њеног власника, Вероники су биле потребне године вежбе са штаповима да би усавршила коришћење алата за чешање. Већина крава ни не доживи 13 година.

„Она је кућни љубимац, имала је богато окружење, много предмета око себе са којима је могла да се игра и омогућен јој је изузетно дуг живот“, каже Ауерсперг.

„Немамо апсолутно никакав доказ да су краве глупе животиње", додаје она. „То што ове способности нису примећене можда има везе са начином на који се према њима опходимо.“

Можда бисмо виђали више крава које користе алате – када бисмо им дали више слободе да лутају и истражују свет око себе. Као Вероника...

Природни животни век говеда креће се између петнаест и тридесет година. Светски рекорд држи чувена Велика Берта, крава која је код свог домаћина у Ирској живела чак 48 година и девет месеци.

Разлика између природног животног века и оног у индустрији је драстична: говеда која се узгајају ради меса живе једну-две године – и онда иду на клање. Краве музаре у просеку живе између четири и шест година. Бикови за приплод могу доживети око пет година.